Uzimanje mere kamerom

Većina ljudi voli da prvo proba svoju odeću, a vrlo često se odevni predmeti kupljeni preko interneta vraćaju. Prošle godine vraćeno je čak 40 odsto garderobe kupljene onlajn, pokazuju podaci instituta IBI pri Univerzitetu u Regensburgu. Sada bi izum berlinskog preduzeća „UPCload“ mogao bi da smanji taj procenat.

„Krojač“ kod kuće

Oni koriste običnu veb-kameru ugrađenu u mnoge laptop i tablet-računare kako bi uzeli meru ljudima u njihovim domovima koji na sebi moraju da nose usku, crnu garderobu, i CD kojim se te mere potom analiziraju. Sajt je trenutno dostupan malom broju test-korisnika, ali kompanija planira javni nastup za početak 2012. i traži partnere među proizvođačima i prodavcima garderobe.

„UPCload“ nedavno je proglašen za najbolje novoosnovano preduzeće, a kao nagradu su dobili 100.000 evra i još 100.000 u vladinim grantovima. „To je tehnologija koja zapravo utiče na svakodnevicu ljudi,“ kaže Kristof Retke, poznati, berlinski stručnjak za start-ap biznise, koji je impresioniran onim što je video do sada.

Digitalno krojenje

Pre bilo kakve prodaje, „UPCload“, kao digitalni krojač, mora da zna mere tela. „Mi moramo da utvrdimo tačke merenja, na primer: gde je rame, gde je zglob, gde su grudi… Na kraju moramo precizno da izmerimo i potom odredimo meru, a za to koristimo CD“, objašnjava Sebastijan Šulc, jedan od osnivača „UPCloada“. Kada softver uzme mere, lako je projektovati različitu garderobu na preciznu prezentaciju tela te osobe.

Ta berlinska firma nije jedina koja pokušava da reši problem kupovine garderobe preko interneta. „Ima različitih pristupa. Kompanije poput ’Intelifita’ ranije su takođe radile skeniranje tela kupaca“, objašnjava Suharita Mulpuru, analitičar „Forester Research“ iz Sjedinjenih Američkih Država. „Postoje mašine u koje stanete i one vas mere. Neke kompanije koriste vrstu paralelne realnosti, gde se, opet koristeći kameru, ilustruje kako bi garderoba izgledala na vama“. Na sličnim projektima u Evropi rade estonski „Fit.Me“ i holandski „MimicMe“.

Vraćanje garderobe – skup sport

Mulpuru kaže da postoji još nerešenih problema. „Izazov predstavlja to što mere čine samo deo u isprobavanju garderobe. Može se izbaciti gomila različitih mera, ali da li će određeni proizvod dobro da izgleda na nekom i da li će se osoba osećati prijatno u toj garderobi, to su potpuno različite stvari.“

Baš to je problem sa kupovinom garderobe preko interneta. Reč je o izuzetno ličnom iskustvu. Posebno za žene, koje troše više vremena i novca na kupovinu robe od muškaraca. „Najveći problem u kupovini preko interneta jeste vraćanje garderobe“, zaključuje Sebastijan Šulc iz „UPCloada“. „To košta otprilike 21 evro, a u proseku se svaki drugi komad garderobe vraća. „Dakle, troškovi vraćanja garderobe, samo u Nemačkoj, godišnje koštaju i do 600 miliona evra.“

Autori: Sinamon Nipard / Daniela Vranković
Odg. urednik: Nemanja Rujević