1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Vašington nema strategiju za Siriju

Mihael Knige18. septembar 2015.

Najnovije ruske vojne aktivnosti u Siriji smanjuju nade za diplomatsko rešenje sukoba. Vašington se suočava sa dilemom i mora da donese odluku: da li mu je Sirija važna ili nije.

https://p.dw.com/p/1GYTu
Nordirland Treffen Obama Putin G8 2013
Foto: Reuters

Posle razgovora sa Moskvom, Teheran je najavio da će narednih dana početi da sprovodi politički plan za rešavanje sirijskog sukoba. Vašington je čini se iznenađen tim koracima. To nije prvi put da su vojne aktivnosti Moskve u Siriji u poslednje vreme izazvale iznenađenje. „Nisam upoznat ni sa kakvom prethodnom najavom Sjedinjenim Američkim Državama, kada je reč o tim dodatnim aktivnostima Rusije“, izjavio je portparol američkog Stejt dipartmenta Džon Kirbi. Potom je američki državni sekretar Džon Keri u razgovoru sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovim ponovio da su SAD zabrinute zbog akcija Moskve. To je bio njegov treći poziv Lavrovu u roku od deset dana.

SAD neodlučne u vezi sa sukobom u Siriji

Sada se dakle pojavilo i to saopštenje iz Teherana. Zvaničnih reakcija iz SAD još nema. Amerikanac Džems Dejvis je istraživač na Univerzitetu Sent Galen i bavi se spoljnom politikom. Njega ne čudi sporost Obamine administracije u vezi sa vojnim i diplomatskim koracima Rusije i Irana.

„Ova vlada SAD nije bila posebno vešta u razvoju strategije za Bliski istok, a posebno u Siriji“, kaže Dejvis. „Jedna od mojih kritika Obaminog pristupa jeste da SAD još nisu odlučile da li im je ta tema dovoljno važna.“ Od samog početka, kaže Dejvis, SAD su bile neodlučan akter u sirijskom sukobu. Umesto da povede raspravu o Siriji, Vašington je „mlako podržao nekoliko pobunjeničkih grupa, a onda odlučio da je IS opasna i istovremeno kritikovao gnusno ponašanje predsednika Sirije Bašara al Asada“.

Russland militärische Aufrüstung
Ruski vojni brod u sirijskoj luci TartusFoto: picture alliance/dpa/Sana

Eskalacija između SAD i Rusije

Ponašanje Rusije ne utiče samo na sukob u Siriji. „To je dalja eskalacija napetosti između SAD i Rusije“, kaže Kristina Kauš, šefica odeljenja za Bliski istok trusta mozgova FRIDE iz Madrida. „Važno je da Zapad shvati da predsedniku Vladimiru Putinu nije samo do Sirije, već da on hoće da zaštiti svoje geopolitičke interese u tom regionu.“

Svrgavanjem diktatora Sadama Huseina u Iraku i Muamera el Gadafija u Libiji od strane SAD ili uz njihovu pomoć, Moskva je izgubila svoje dugogodišnje saveznike u regionu. Čak se i Iran, još jedan tradicionalni partner Kremlja, približio Vašingtonu potpisivanjem nuklearnog sporazuma.

„Asadov režim je, dakle, poslednji saveznik Rusije u regionu“, kaže Kauš. „Pristup Moskve se mora sagledati u tom kontekstu“.

„Rusija se vojno precenila“

Nedavni koraci Moskve u Siriji imaju samo simboličan karakter uoči Generalne skupštine UN, ocenjuje Pavel Baev, vojni ekspert za Rusiju iz Međunarodnog instituta za istraživanje mira PRIO iz Osla. To u osnovi nije bila prava intervencija, nego šou.

Syrien Kämpfe um Kobane 18.10.2014
Vazdušni udari SAD na „Islamsku državu“ nemaju velikog efektaFoto: Reuters/K. Pfaffenbach

„Percepcija vojne snage Rusije je preuveličana – delom zbog spektakularnog uspeha na Krimu. U stvari, Rusija se vojno preopteretila, jer mora da obezbedi jedinice u regionu Donbasa u istočnoj Ukrajini“, smatra Baev. Po njegovom mišljenju, Moskva može sebi da dozvoli da u borbu protiv „Islamske države“ u Siriji pošalje samo još jednu ili dve eskadrile. Ali dokle god na terenu nije rusko naoružanje visoke preciznosti, udari će biti manje efikasni od udara SAD“, ukazuje Baev.

Vašington mora da donese odluku

Povećana vojna pomoć Moskve Asadu na olakšava rešenje u Siriji, ali se time suštinski ipak ne menja odnos snaga“, smatra Baev. „Ne treba preterivati, Putin je verovatno postao svestan toga da se Turska bavi Kurdima, da Evropa treba da se nosi sa svojim problemom izbeglica, a da američko bombardovanje jedva da nešto pomaže. Putin sada pokušava da iskoristi previranja zapadne politike u sopstvenu korist“, zaključuje Baev.

Obamina administracija mora da odluči koliko je Vašingtonu Sirija važna, smatra Dejvis: „Ako nam je važna, mi sada ne radimo dovoljno. Ako nam nije važna – radimo previše.“