Vašingtonski korak protiv bojevih glava

Procenjuje se kako širom sveta ima oko 1.600 tona visoko obogaćenog uranijuma. Uz to još i oko 500 tona plutonijuma. Već samo nekoliko grama je dovoljno za teroristički napad, čije bi posledice bile mnogo pogubnije od onih nakon napada na podzemnu železnicu u Londonu ili napada na Kule bliznakinje. Na hiljade ljudi bi bilo mrtvo ili ozračeno, a mesto napada još bar deset godina radioaktivno.

Obama je uoči ovog sastanka vrlo direktno upozorio na opasnost ukoliko se nuklearnog oružja dokopaju teroristi. „Kad bi do takve eksplozije ikad došlo u Njujorku, Londonu ili Johanesburgu, posledice po ekonomiju, politiku i bezbednost bile bi nesagledive.“

Sovjetsko atomsko oružje na crnom tržištu

Od raspada Sovjetskog Saveza početkom 1990. svako malo se čulo o slučajevima krijumčarenja atomskog oružja. Rusija ima najveći broj atomskih glava u svetu (pogledati grafiku). Kad je nakon okončanja trke u naoružanju razmontirano na hiljade komada sovjetskog atomskog oružja, mnogi delovi su jednostavno nestali. Jedan bivši sovjetski savetnik za bezbednost tvrdi kako nedostaje oko 250 komada oružja. Čak su nestale i neke „kofer-autobombe“.

Od onda svetom kruži mnogo više radioaktivnog materijala. UN-ova Agencija za atomsku energiju je između 1993. i 2008. zabeležila 1.562 slučaja u kojima je ukraden ili „nestao“ radioaktivni materijal. Broj slučajeva o kojima se ne zna verovatno je znatno veći.

Osim toga, atomska postrojenja i prostori za skladištenje radioaktivnih materijala su u mnogim zemljama, a pre svega u bivšem SSSR-u, slabo čuvana. Tako lopovi mogu lako doći do radioaktivnih materijala. „Taj materijal je lako krijumčariti i teško otkriti“, kaže Metju Bun, profesor s Harvardskog univerziteta.

Pod vremenskim pritiskom

Upravo zbog toga Obama vrši pritisak. On želi da razradi konkretne planove o tome kako zaštititi nuklearni materijal, tako da ne dođe u pogrešne ruke. Obamin cilj: u sledeće četiri godine ne samo da treba bolje zaštititi atomska postrojenja i skladišta, već početi i aktivniju borbu sa krijumčarima ovakvog oružja. Američki predsednik sada pokušava da uveri svet koliko je stanje ozbiljno.

Uz zvanične atomske sile: Veliku Britaniju, Rusiju, Kinu i Francusku koje su potpisale Sporazum o zabrani širenja nuklearnog oružja, na sastanak su pozvane i zemlje koje su i same uz pomoć krijumčarenja atomskog oružja dospele na naslovnice novina. Na primer Nigerija, Saudijska Arabija, Brazil ili Filipini. Za pregovaračkim stolom sede i dva ljuta neprijatelja i nuklearne sile Indija i Pakistan, koje nisu potpisale Sporazum o zabrani.

Atomske bombe po želji

Pakistan predstavlja poseban problem za diplomate. Tamo su ekstremne islamske grupacije vrlo snažne. Otac pakistanskog atomskog programa Abdul Kader Kan je navodno Iranu, Libiji i Severnoj Koreji prodao važne informacije o izgradnji atomske bombe.

Jedno je sigurno: planove o izgradnji atomske bombe zemlje prodaju jedna drugoj i tako zarađuju milijarde. Tako npr. Saudijska Arabija nije atomska sila, ali može da se u svakom trenutku osloni na Pakistan. Pakistan je pak svoje informacije dobio iz Holandije, u kojoj je Kader Kan kao mladić radio u jednom atomskom postrojenju. Stručnjaci ipak pretpostavljaju da su izgledi da teroristi već negde grade atomsku bombu mali. Ali u stanju su da u bilo kom trenutku kupe takvo nešto – i još mogu da biraju i veličinu.

U Vašington nisu pozvane Severna Koreja i Iran, zemlje koje obe odbijaju međunarodnu kontrolu i saradnju. Na Obamin poziv nije se odazvao samo izraelski premijer Benjamin Netanjahu. Odnosi između SAD-a i Izraela trenutno su napeti. Osim toga, Netanjahu se boji da bi islamske zemlje na ovom sastanku mogle da vrše pritisak na njega. Jer, Izrael, koji je praktično već atomska sila, i danas odbija kontrolu svog naoružanja.

Autorka: Ana Kun-Ozius / Snježana Kobešćak

Odg. urednik: Nemanja Rujević