Vakcinacija u socijalnim žarištima

Soliteri u sred ravnice i poljoprivrednih površina. Kao da se ogroman svemirski brod spustio u južnom predgrađu Kelna. Betonski kolos izgrađen je 1973. u selu Mešenih. Danas u tom kvartu, takozvanom Kelnbergu, živi oko 4.000 ljudi iz 60 zemalja sveta.

Krajem prošle nedelje, u petak, mnogi građani Kelnberga probudili su se rano, a neki i ranije nego inače. S belim papirićima i žutim knjižicama vakcinacije u rukama, u malim grupama uputili su se ka Karitasovom centru. Tamo su formirali red koji je već u osam sati ujutro bio poprilično dugačak.

-pročitajte još: Teorija i praksa premija za vakcinaciju

Strah od infekcije

Belu ceduljicu Sahin Ajdogan potpisao je i pre dolaska na mesto vakcinisanja. Potpisom je potvrdio da je došao dobrovoljno i da svojom voljom prima vakcinu. „Želim da se vakcinišem da bih opet mogao da se osećam bezbedno“, kaže 42-godišnjak. „Živimo u ovom kvartu gde je sve nekako tesno. U liftu, na stepeništu, prilikom kupovine… Svuda vas je strah da se ne zarazite koronom.“

Kelnberg je pandemija mnogo teže pogodila nego neke bogatije krajeve Nemačke. Ajdogan kaže da zna mnogo ljudi koji su dobili koronu. Teško je izbeći ljude, mnogi žive u siromaštvu, porodice s četvoro dece često žive u stanovima od samo 50 kvadrata. Gradske vlasti svakog meseca isplaćuju po 400 evra onim ljudima koji su već duže vreme bez posla. Izbeglice dobiju po 350 evra. Mnogi stanovnici te četvrti nedavno su se doselili u Nemačku i teško se snalaze u džungli propisa uvedenih zbog korone.

-pročitajte još: Švajcarski list: Jugoistočna Evropa - leglo antivaksera

Vatrogasci u socijalnom žarištu

Sve to potvrđuje i Mihael Klim. On je lekar i ima ordinaciju u tom delu Kelna. „Mnogi ljudi u Kelnbergu žive u teškim uslovima“, kaže. Klim je zadužen za vakcinisanje i upravo je on, zajedno s Karitasom i gradskim vlastima, i organizovao ovu akciju.

Prema aktuelnoj listi prioriteta za vakcinisanje koja je na snazi u Nemačkoj, Klimovi mlađi pacijenti koji do sada nisu imali problema s ozbiljnijim oboljenjima, u stvari sada ne bi bili na redu za vakcinaciju. Grad Keln ipak se odlučio za pilot-projekt u okviru kojeg se ciljano vakcinišu ljudi u kvartovima s visokom incidencijom. Projekat je počeo prošle nedelje u kvartu Korvajleru na severu Kelna, a preko vikenda se vakcinisalo čak i u Centralnoj džamiji u zapadnom delu grada. Cilj je da se po mogućnosti vakcinišu svi oni koji to žele – i zato su gradske vlasti zatražile (i dobile) posebnu dozvolu kojom se na legalan način zaobilazi pravilo o vakcinisanju prioritetnih grupa. Nabavljene su i dodatne količine vakcina. Gradski zvaničnici zato govore o „vatrogascima“ ili „požaru“ koji treba gasiti kako bi se „zaštitio i komšiluk“. Neki drugi njemački gradovi već najavljuju da će kopirati kelnski projekat.

„Bajontek je najbolji“

Na vakcinu čeka i 19-godišnja Angelina, koja ne želi da nam otkrije svoje prezime. „Ne radim to zbog odmora, jednostavno želim da se zaštitim. Mnogi ljudi idu okolo bez maske, ne pridržavaju se pravila. Stalno to vidim, ja radim kao prodavačica.“

Na Angelininoj ceduljici piše da će dobiti vakcinu Džonson i Džonson. „Dobro je“, kaže, „jer je potrebna samo jedna doza.“

O prednostima i manama pojedinih cepiva u koloni ljudi koji čekaju na vakcinisanje priča se onako kako se priča npr. o fudbalskim zvezdama. „Bajontek je najbolji“, kaže jedan mladić. „A još bolja je Moderna“, dodaje drugi. A AstraZeneka? „Okej je, ali nije baš tako dobra.“

Strah od nuspojava

Odjednom se u redu koji čeka na vakcinu pojavljuje nemir među ljudima koji čekaju u koloni. Većina je bila uverena da će svi biti vakcinisani, i to Moderninom vakcinom. A sad čuju da će se vakcinisati samo ljudi iz određenih ulica u kvartu, i to vakcinom Džonson i Džonson. Ali zbog velikog interesovanja ljudi, Karitas je spontano zatražio dodatnu pošiljku AstraZeneke, kako bi mogli da budu vakcinisani svi koji su došli.

"A ništa, onda ću da dođem ponovno sutra“, kaže Hedije Batici. „Ja sam se informisala i želim Bajontek“, kaže. „Na kraju krajeva imam samo 47 godina.“ Vakcine AstraZeneka i Džonson i Džonson u Nemačkoj nisu na dobrom glasu. Mnogi strahuju od nuspojava.

Pomoć građanima

Među ljudima koji čekaju u redu u oko nam upada jedan muškarac, zato što ga skoro svi pozdravljaju. To je Amir Rakš-Bahar. Već jedanaest godina je aktivan kao socijalni radnik u omladinskom centru preko puta. On se već odavno vakcinisao, a pre pola godine se i zarazio koronom. „Moje koleginice i ja pomogli smo barem 150 ljudi u ispunjavanju zahteva za vakcinacijom“, kaže. To su oni beli papirići. „Ali svi su bili za Modernu”. I sad sve mora da ih baci.

Rakš-Bahara sve to nervira. „Oni koji danas odu kući, a da se nisu vakcinisali, sigurno neće opet doći sutra“. Taj 33-godišnjak i sam je odrastao u Kelnbergu. Čini se da poznaje sve ljudi u kraju. Jedan dečko sedi u uglu i Rakš-Bahar ga pita: „Stvarno nisi izašao iz karantina?“ A mladić uzvraća: „Nisam, kunem se!“

Stigmatizovana populacija

Socijalni radnik nam pokazuje jedan balkon na petom spratu. „Tu sam odrastao.“ U tom trenutku jedna kesa sa smećem pada na asfalt. Neko ju je bacio na ulicu, neko ko stanuje pri vrhu zgrade. „To je na žalost ovde uobičajeno“, kaže Rakš-Bahar: „Nije nikakav izgovor, ali treba vam 20 minuta da siđete i bacite smeće. A ljudi se sad još boje da će se u liftu zaraziti koronom.“

Kelnberg je na glasu kao socijalno žarište, takvih kvartova ima u skoro svim velikim nemačkim gradovima. Betonska kulisa deluje pomalo zastrašujuće. Kad god se u nemačkim filmovima traži kulisa za scenu trgovine drogom, kriminalne bande ili prostituciju, onda produkcije navrate ovamo. Reportaže o Kelnbergu nisu baš laskave. Retko ko u njima zaboravi da spomene i gomile pacova – ili ljudski leš koji je neko s devetog sprata bacio na ulicu. Zato mnogi žitelji nisu srećni kada im u kraj navrate predstavnici medija. Oni koji ovde žive, žive stigmatizovani.

Teško detinjstvo

Rakš-Bahar i njegove koleginice iz Centra za mlade trude se ipak da deca Kelnberga dobiju neku perspektivu. Ranije su mladima nudili druženja uz igru, zabavu, staranje, pa i hranu. A u pandemiji? „Naš cilj je da bar obezbedimo pomoć oko rešavanja domaćih zadataka“, kaže. „I onda me zaboli kad nekom osmogodišnjaku moram da kažem: Ne, ne smeš ovde da se igraš.“ A to je osnovna dečija potreba, dodaje naš sagovornik.

Ispred Centra za mlade čeka Nasir Hasan Kalef i njegovo dvoje dece. Čekaju na donaciju hrane. Taj 35-godišnjak potiče iz Sindžara na severu Iraka, već četiri godine živi u Nemačkoj. Da li će i on da se vakciniše? „Ne, ne mogu“, kaže Kalef. On, njegova supruga i troje od šestoro dece upravo su preležali koronu: „Glavobolja, kašalj, bol u grlu, svašta…“

„Mnogo ljudi nije vakcinisano“

Ispred Karitasovog centra red je postao nešto kraći. Nakon trosatnog čekanja i Angelina i Sahin Ajdogan došli su na red. Dezinfekcija, injekcija, flaster – i onda napolje na svež vazduh. „Osećam se slobodno“, kaže Angelina. „Konačno bi trebalo toga da se rešimo i onda može da se gleda unapred, ne mora više da se strahuje na poslu, kako je bilo u ovih godinu i po dana.“

I Sahin Ajdogan je pun nade: „Upravo tražim posao. Zbog korone je još teže naći radno mesto. Možda sad imam bolje šanse jer sam vakcinisan. Trebalo bi ovu akciju nekoliko puta ponoviti. Mnogo ljudi u ovom kvartu još uvek se nije vakcinisalo.“

Ali za sada nije jasno da li će se projekat nastaviti. Grad Keln je naime prošlog petka saopštio da za to – nema dovoljno vakcina.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.