Varufakis – pop-zvezda sa teškim zadatkom

Već i njihov drugačiji stil odevanja jasno je pokazao da holandski ministar finansija i šef Evrogrupe Jerun Dajselblum i tek izabrani ministar finansija Grčke Janis Varufakis nisu na istoj talasnoj dužini. Dok je Dajselblum, obučen u tamno odelo skrojeno po meri i sa kravatom, uspravno sedeo na stolici obraćajući se novinarima na pres-konferenciji, Varufakis je u otkopčanoj košulji tirkizne boje izvučenoj preko pantalona, sedeo opušteno naslonjen na stolici.

Međutim „ekonomska pop-zvezda“, kako zovu Varufakisa, nije provocirao samo svojom pojavom. I u njegovim izjavama bilo je jasno da se sa svojim holandskim kolegom ne slaže ni u političkom smislu. „Naša zemlja se protivi tome da sarađuje s Trojkom“, rekao je Varaufakis u petak (30.1.) pri tome se osmehujući. S tom izjavom, on je postao udarna vest u svetskim medijima. Širom sveta su se pitali: da li on to misli ozbiljno?

Ublažena retorika

S obzirom na to da Varufakis program Evropske unije za spas Grčke naziva „fiskalnim voterbordingom“, metodom mučenja u kojoj žrtva samo retko može da udahne, moglo se zaključiti da misli ozbiljno. Ipak grčki premijer Aleksis Cipras je odmah, u telefonskom razgovoru sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom i predsednikom Evropske centralne banke, Mariom Dragijem, pokušao da donekle izgladi stvar. I Varufakis je u intervjuu za Bi-Bi-Si koji je usledio ublažio retoriku – jer brojni zabrinuti Grci su već bili počeli da podižu novac iz banaka. Evropska centralna banka zapretila je da će krajem februara grčkim bankama zavrnuti slavinu, ukoliko Atina do tada ne postigne dogovor sa poveriocima.

Te izjave o saradnji s Trojkom pogrešno su shvaćene zbog prevoda, rekao je Varufakis i dodao da će, naravno, biti pregovora sa institucijama Trojke pojedinačno, dakle sa Evropskom komisijom, Međunarodnim monetarnim fondom i Evropskom centralnom bankom. Grčki ministar je takođe naglasio da neizostavno želi da razgovara i sa pojedinačnim zemljama-donatorima. Rekao je da se protivi samo Trojci, koja u Grčkoj želi da progura svoj program koji je u očima njegove vlade propao. „Mi želimo novi program, novi dogovor za Grčku“, poručio je Varufakis.

Okončati štednju

A novi program za Varufakisa znači: otpis dugova. „Moramo sa evropskim partnerima da pregovaramo o kreditnom ugovoru koji je za celu Evropu mučan“, rekao je on. Njegov cilj je reformisati Grčku. „Ova zemlja poslednjih pet godina čeka na reforme i ne dobija ih“, rekao je 53-godišnji Varufakis u jednom intervjuu. „Naprotiv, mi se deformišemo zbog programa štednje koji se ne bavi rak-ranom grčke ekonomije“, upozorava novi grčki ministar finansija. Osim toga, on želi da oligarhe i korupciju saseče u korenu, isto kao i poreski imunitet.

Varufakis se sada nalazi pred velikim izazovom, a to je da povrati „dostojanstvo Grka“. Aleksis Cipras i njegova stranka Siriza su tokom predizborne kampanje obećali da će brojni zaposleni u javnim službama, koji su ostali bez posla zbog programa štednje i reformi, ubrzo biti vraćeni na posao. Osim toga, minimalna plata trebalo bi da bude povećana za 40 odsto. Varufakis je taj koji, kao ministar finansija, mora da za to pronađe novac. Na koji način to konkretno misli izvesti on još uvek nije otkrio.

Oko 25 odsto Grka je nezaposleno. Među mladima, taj procenat iznosi čak 50 odsto. Ukoliko samo neka od obećanja nove grčke vlade ne budu ispunjena, onda bi Ciprasova vlada mogla izgubiti da izgubi verodostojnost.

Varufakisove pristalice nadaju se da će taj politički novajlija osloboditi Grke strogog diktata štednje koji im je nametnut 2010. godine. Trojku u Grčkoj ne podnose, ona je simbol preteranih mera štednje. „Evropa je odlučila da najveći kredit u modernoj istoriji prebaci na najslabija leđa, odnosno na leđa grčkih poreskih obveznika“, kaže Varufakis i dodaje da su ljudi zbog toga morali da se odreknu četvrtinu svoje plate. „Svako dete zna da to ne može da donese dobro“, rekao je neposredno nakon svog imenovanja novi ministar finansija.

Više nije samo teoretičar

Janis Varufakis je, nakon studija matematike i statistike, doktorirao ekonomiju na Univerzitetu u Eseksu. I pre imenovanja za ministra imao je kontakte sa politikom i to kada je radio kao savetnik za tadašnjeg socijaldemokratskog lidera opozicije Jorgosa Papandreua. Ipak, nakon što je Papandreu 2009. godine postao premijer, između njih dvojice došlo je do sukoba .

Kada je pre pet godina izbila kriza, Varufakis je pratio rad kriznog menadžmenta iz Australije, Škotske i SAD gde je radio kao profesor. U svojoj knjizi „Globalni Minotaur“ založio se za suštinsku debatu, umesto grozničavih akcija spasavanja. Ipak, na poziciji ministra debatovanje više nije dovoljno, on obećanja svoje vlade mora da sprovede u praksi. „Dole štednja“ je savršeno jasna poruka Janisa Varufakisa. Dugove može da plaća samo onaj ko ostvaruje privredni rast i višak vrednosti, a i jedno i drugo je u Grčkoj sistematski onemogućeno“, kaže on. Pri tom, ključnu ulogu igraju Nemačka i kancelarka Angela Merkel. Ipak, dok je Janis Varufakis donedavno oštro istupao protiv Nemačke i u jednom intervjuu izjavio da će Nemačka u svakom slučaju morati da plati, sada se ponovo povukao rekavši: Nemačka je, kao lokomotiva privrednog rasta, važna za Evropu. To do sada niko iz nove grčke vlade nije tako jasno rekao kao Varufakis.