Vatikan pokušava da smiri situaciju

Kardinal Valter Kasper je kao ekumenski ministar Vatikana zadužen za dijalog sa Jevrejima. Juče se iz Moskve javio Radio Vatikanu i to telefonom, veza je bila loša, ali baš zato je i izgledalo da mu je naročito stalo da iznese stav povodom papinog postupka.

„Moram sasvim otvoreno da kažem, o tome smo premalo međusobno razgovarali pa nije provereno gde bi moglo da dođe do problema. Naravno, mnogo je teže naknadno objašnjavati stvari. Da je to učinjeno odmah... voleo bih da je pre toga komunikacija bila bolja.“

Ponovo je, baš kao u slučaju papinog govora u Regensburgu, neko drugi morao da pokuša da objasni nešto što je zabrljala sama vrhuška. Jedno je sve jasnije: ni kardinal Kastriljon Hojos, nadležan za pomirenje sa četiri biskupa koje je papa rehabilitovao, nije najavio i objasnio stvari na vreme.

Odluka na kojoj insistira sam papa

Pored toga, sve više ljudi se pita zbog čega je odmetnuto lefevrijansko bratstvo po svaku cenu moralo da se vrati pod okrilje Rima. Jer, četiri disidenta ne samo što posle papinog gesta ne pokazuju da su promenili svoje pozicije kada je reč o reformi Drugog vatikanskog koncila, već se ponašaju kao da će oni sada reformisati Vatikan. Pokušaji pomirenja su, dakle, jednostrana i jednosmerna inicijativa na kojoj insistira sam Benedikt XVI.

U međuvremenu se povećao broj crkvenih velikodostojnika koji traže da se papa izvini zbog svog postupka. Neki još uz povremene ograde, kao, na primer, hamburški nadbiskup Verner Tisen:

„Jasno je da papa nije znao činjenice o Vilijamsonu... drugo je pitanje da li je ipak trebalo da zna i zašto je Vatikan loše informisan.“

No, rektor koledža Abraham Gajger, rabin Valter Homolka, zna da je:

„Još važnija činjenica da je su lefevrijanci još u novembru prošle godine svoje stavove izneli u otvorenom pismu u kome je pisalo da su Jevreji ubice hrišćana i da im je hitno potreban povratak u katoličku crkvu da bi se vratili na pravi put.“