Veća prava za očeve

„Zakon je jasan. Muškarac i žena su ravnopravni“, kaže Kristijan Grampert. „Osim kada je reč o starateljstvu. U tom slučaju žene su nekim čudom u prednosti“. Taj novinar koji živi i radi u Tibingenu, to naziva velikim propustom države.

Godinama unazad žalio se svim pravnim instancama u zemlji, kako bi se izborio za zajedničko starateljstvo nad sinom Džonatanom. Ukoliko ne postoji dogovor nevenčanih roditelja o zajedničkom starateljstvu, majka je u mogućnosti svom partneru da uskrati starateljsko pravo nad zajedničkim detetom. „Zakon je do sada podrazumevao da je majka ta, koja je u stanju sama da se stara o detetu“, kaže Grampert.

Kritika dosadašnje prakse

Sa tom praksom bi sada trebalo da se prekine. Ustavni sud Nemačke je 2010. godine dosadašnju praksu ocenio neustavnom, odnosno u suprotnosti sa „osnovnim zakonom“ (Ustavom). O novom predlogu zakona poslanici nemačkog parlamenta, trebalo bi da se izjasne 31. januara. Suštinska promena zakona ogleda se u mogućnosti da otac, ukoliko to želi, zatraži zajedničko staranje nad detetom. Ukoliko podnese takav zahtev, odluku donosi nadležni sud, a ako to ne učini, starateljsko pravo, kao i ranije, imaće majka.

Brigite Mejer-Veage iz nemačkog Udruženja pravnika, pozdravlja najavljene izmene Zakona o starateljstvu, koji će po prvi put uzeti u obzir i prava koje ima otac deteta. Međutim, ona kritikuje hitan postupak, koji se zagovara u donošenju sudske odluke i to bez usmenog saslušavanja oba roditelja. „U praksi je reč o konfliktnim situacijama. Što znači da sudska procedura zasnovana samo na dopisima i dokumentima nije u redu“, smatra Miriam Hoajsel, šefica Saveznog udruženja samohranih majki i očeva. Od suštinskog značaja je da nadležni sud utvrdi, da li su roditelji u stanju, zajednički da donose važne odluke za svoje dete. „Pismeno je tako nešto nemoguće utvrditi. Odnosno nemoguće je utvrditi da li su roditelji u stanju da komuniciraju i sarađuju u interesu deteta.“ Zbog toga je saslušanje oba roditelja pred sudom krajnje neophodno.

Očevi će konačno ostvariti svoje pravo?

Ukoliko izmene zakona budu usvojene, veliki broj očeva će se, koliko sutra, obratiti za pomoć nadležnim sudovima, smatra Rajner Zonenberger, predsedavajući udruženja koje se zalaže za veća prava očeva. Prema aktuelnim propisima, sud se o zahtevu oca izjašnjava najranije šest sedmica od rođenja deteta, a upravo u tom periodu donose se važne odluke za novorođenče. Počev od imena, a posebno veroispovesti, jer se u nekim religijama, upravo u tom periodu praktikuje obrezivanje. Zonenberger zagovara i uvođenje pravila, kojim bi tek registracijom starateljstva, odobrenim na zahtev oca, zajedničko staranje stupilo na snagu, kao što je to inače slučaj u Francuskoj ili Rusiji.

Za 31. januar, kada se o izmenama Zakona o starateljstvu bude izjašnjavao Bundestag, to udruženje najavljuje niz akcija, koje će ukoliko izmene budu usvojene, predstavljati veliku podršku očevima bez starateljskog prava. Koliko je takvih slučajeva u Nemačkoj, nije poznato. Prema nekim procenama, većina nevenčanih roditelja, njih preko 60 odsto i dalje ne uspeva da izdejstvuje dogovor o zajedničkom starateljstvu nad svojom decom.

Autori: Naomi Konrad / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković