Ovih dana je Međunarodni monetarni fond isporučio najnoviji i najočitiji dokaz venecuelanske tragedije – južnoamerička zemlja, prema proceni, ove godine neće zadržati hiperinflaciju na planiranih 13.000 odsto, već će ona biti oko milion odsto.
Procena MMF dolazi u trenutku kada opozicija kao „glupavu" i „beskorisnu" opisuje reformu valute koja na snagu stupa 4. avgusta. Umesto dosadašnjeg bolivara uvodi se novi bolivar pri čemu će na novčanicama biti obrisano pet nula. Nepojmljivo je kako venecuelanska vlada misli da brisanjem cifara zaustavi stravičnu hiperinflaciju ako pri tome ništa drugo ne preduzme.
Još je Hugo Čavez, pokojni prethodnik Nikolasa Madura na mestu predsednika, obrisao tri nule sa novčanica kako bi olakšao svakodnevne transakcije. To je bilo 2008. kada je stopa inflacije bila samo 30 odsto. Danas moćnik u Karakasu želi da primeni isti trik i žestoko potisne vrednost valute. Trenutno jedan američki dolar na crnom tržištu košta oko 3,5 miliona bolivara.
No za sprovođenje nove monetarne reforme već danas nedostaje deviza za finansiranje štampanja i isporuke novčanica. Madurov šibicarski trik košta 300 miliona dolara, ali ne sadrži nikakav plan za borbu protiv inflacije. Od početka je osuđen na propast.
Nije, dakle, čudo što širom zemlje i dalje ima protesta. Više od dve stotine skupova se održava svake sedmice. Mnogi Venecuelanci napuštaju zemlju jer imaju beskonačan spisak razloga da ne veruju ovom državnom sistemu.
Ne veruju jer fali svega: hrane i lekova, deviza, električne energije, tekuće vode, goriva, javnog prevoza…. lista se može nastaviti u nedogled. Svi pobrojani problemi su, kao i podivljala hiperinflacija, direktne ili posredne posledice privrednog modela koji je uveo Čavez. Venecuelanska vlast laže i samu sebe kada nesposobnost da obezbedi makar i najosnovnije snabdevanje stanovništva pripisuje velikoj zaveri industrije, preduzetnika i stranih sila.
Madurov režim laže i kada aktuelnu krizu svodi samo na pad cene sirove nafte. Nestašice životnih namirnica bilo je i dok je barel nafte koštao sto dolara. Uostalom, ovakva kriza nije pogodila nijednu drugu državu-izvoznicu crnog zlata.
Režim laže i kada uzroke za bedu Venecuelanaca traći u međunarodnim sankcijama protiv Madurovih sledbenika koje su uvedene zbog masivne korupcije i grubog kršenja ljudskih prava.
Maduro sebi ne želi da prizna istinu da je izvorište katastrofe kroz koju prolazi zemlja sa najvećim svetskim rezervama nafte zapravo njen ekonomski sistem. Njega je Maduro nasledio od Čaveza kategorički odbijajući da ga iole reformiše.