Velika očekivanja od posete kancelarke

Još u novembru 2013. godine, nemačka kancelarka je, nakon sastanka sa grčkim premijerom Antonisom Samarasom u Berlinu, hvalila reforme koje su sprovedene u Grčkoj, pre svega činjenicu da je Atina ostvarila takozvani „primarni višak“ u državnom budžetu. Naime, prvi put posle jedanaest godina grčki prihodi bili su veći od rashoda – pod uslovom da se zanemari teret kamata starih dugovanja.

Današnja (11.4.) poseta Angele Merkel je, prema oceni grčkog ministra spoljnih poslova i potpredsednika vlade Evangelosa Venizelosa, jasan dokaz da je njegova zemlja „okrenula novu stranicu“. Povodom planiranog povratka Grčke na finansijska tržišta, kancelarka želi da dâ signal podrške, objasnio je Venizelos posle sastanka ministara spoljnih poslova Evropske unije u subotu (5.4.) u Atini.

Jorgos Cogopolus iz atinskog Instituta za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP) je manje euforičan: „Podrška Berlina, na tržištu može biti ocenjena kao dokaz garancije, s obzirom na to da su mnoge reforme na koje se Grčka obavezala već sprovedene. Ali sama politička simbolika nije dovoljna“, upozorava Cogopulos u razgovoru za Dojče cele i dodaje da je sada veoma važno da se Grčka i dalje pridržava dogovora kako bi povratila poverenje na tržištu.

Povratak na finansijska tržišta

Nedeljama se u Ateni spekulisalo o tome da li će Grčka uspeti već u prvoj polovini 2014. godine da se vrati na finansijska tržišta. Protiv toga govorila je uzdržanost američke bonitetske kuće „Mudis“, koja i dalje ne podiže kreditni rejting Grčke. Ta odluka trebalo je da bude donesena prošle sedmice, ali je odložena za početak avgusta. Poseta nemačke kancelarke Grčkoj mogla bi da bude „vetar u leđa“, veruju optimisti. Grčka vlada je baš juče (10.4), uoči posete Angele Merkel, izda državne obveznice oročene na pet godina, kako bi ispitala raspoloženje na tržištu. I to uspešno. Odmah je prikupljeno 2,5 milijardi evra.

Izgledi za to i bili su dobri, kaže ekonomski stručnjak i urednik internet-portala „Capital.gr“ Tanasis Mavridis. „Međunarodni investitori trenutno napuštaju zemlje u razvoju i traže sigurnija mesta za investicije u Evropi. To bi mogla da bude šansa i za Grčku“, naglašava Mavridis.

Taj ekonomski analitičar ipak dodaje da mnoge investitore više zanimaju kratkoročni interesi, nego što veruju da se grčka finansijska kriza bliži kraju. „Ne sme da se zaboravi da je i 2009. godine postojalo interesovanje za grčke državne hartije od vrednosti, iako je kriza bila pred pragom“, kaže Mavridis za Dojče vele. „Po toj logici, povratak na finansijska tržišta ne ukazuje po svaku cenu i kraj finansijske krize.“ Ali rastu nove nade. Ukoliko Grčka „ponovo zajaše na talas“, onda će u privredu stalno ulaziti svež novac, veruje ekonomski stručnjak iz Atine Mavridis.

Nemačko ohrabrenje za reforme

Nemački političari prethodnih meseci intenzivno su pratili sprovođenje reformi u Grčkoj. Podsećanja radi: uoči Božića, državni ministar iz Ministarstva spoljnih poslova Mihael Rot, kratko je posetio Grčku, dve nedelje pre nego što je u Atinu na razgovore stigao ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer. Nakon posete nemačkog predsednika Joahima Gauka početkom marta, koja je bila naveliko praćena u tamošnjim medijima, u Grčku sada stiže i kancelarka Angela Merkel – po drugi put u poslednjih osamnaest meseci.

Nije slučajnost što se posete iz Nemačke nižu, smatra Jorgos Cogopulos. „Politički stav Nemačke prema Grčkoj deluje veoma prijateljski, nakon što je Berlin doneo odluku da se Grčka zadrži u evrozoni“, objašnjava politički analitičar. Prema njegovom mišljenju do preokreta je došlo 2012. godine. Nemačka politika sada se zalaže za kontinuitet i želi aktivno da pomogne Grcima da sprovede reforme.

Pojedine mere pomoći, međutim, dolaze isuviše sporo: još u leto 2013. godine, nemački ministar finansija Volfgang Šojble je u Atini potpisao predugovor o osnivanju jednog grčkog investicionog fonda sa kreditnim volumenom u visini od ukupno 500 miliona evra. Ali od tada se nije desilo ništa. Prema informacijama atinskog nedeljnika „To Vima“, nemačka kancelarka bi sada ponovo mogla da pokrene taj projekat – pod pokroviteljstvom nemačke kreditne institucije za obnovu KfW, grčke fondacije Onazis i Evropske investicione banke.

Autori: Janis Papadimitriju / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković