Velika privatna razmena mišljenja

Ovu konferenciju je osnovao bivši borac pokreta otpora Evald fon Klajst-Šmencin. Zahvaljujući njegovim dobrim vezama sa političarima, konferencija je postepeno poprimila međunarodne razmere. 1999. godine, organizaciju je preuzela Fondacija „Herbert Kvant“ firme BMW, odnosno, predsednik Upravnog odbora Fondacije Horst Telčik, inače bivši savetnik bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola. On je bio domaćin konferencije do 2006, kada je tu funkciju prepustio bivšem diplomati Volfgangu Išingeru. Glavni finansijeri konferencije su, osim BMW, Kraus-Mafaj Vegman, banka Barklis i koncern Linde.

Proizvođači oružja su sponzori

Klaus-Mafaj Vegman je nemački koncern za proizvodnju oružja specijalizovan za vozila sa točkovima i gusenicama, kao i inženjerijsku opremu. U proizvode ove firme spadaju oklopna vozila ATF Dingo, izviđačko oklopno vozilo Lenek, višenamensko transportno vozilo Mungos, guseničarski višecevni bacač raketa MARS, mobilna guseničarska haubica 2000, tenkovi Leopard 1 i Leopard 2 i drugi. 2011. koncern se našao na meti kritika javnosti zbog prodaje više od 40 tenkova tipa leopard 2 Saudijskoj Arabiji. Šef poslaničkog kluba Zelenih u Bundestagu, Folker Bek, podneo je krivičnu prijavu protiv rukovodstva koncerna tužeći ga ilegalni izvoz oružja. Zeleni traže od nemačke vlade da informiše javnost o pomenutom poslu, što vlada odbija jer se njen Savez za bezbednost sastaje i donosi odluke – tajno. Klaus-Mafaj Vegman bi Saudijskoj Arabiji trebalo da isporuči ukupno 270 tenkova, a kritičari smatraju da bi oni mogli biti upotrebljeni u gušenju demokratskih pokreta.

Barklis takođe na listi prijatelja

Barklis banka je treća po veličini u Velikoj Britaniji, ali je u nedavnoj analizi Univerziteta u Cirihu proglašena za najuticajniji koncern svetske privrede. Prošlog meseca su Britanska finansijska kontrola i ministarstvo pravde te američki nadzorni organ za finansijsko tržište CFTC razrezali Barklis banci rekordnu kaznu od 450 miliona dolara, jer je manipulisala takozvanim Liborom. Istorija ove firme počinje još 1690. godine. To je jedna od 28 velikih banaka koje Međunarodni savet za finansijsku stabilnost (FSB) smatra „sistemski značajnim“.

Linde je tehnološki koncern iz Minhena aktivan u čitavom svetu, čiji je glavni posao prerada i proizvodnja gasa. Pored nabrojnih koncerna, u finansiranju Minhenske konferencije o bezbednosti učestvuje i nemačka vlada. Tako je njenom održavanju 2007. doprinelo i Ministarstvo odbrane Nemačke sa 323.000 evra.

Ćaskanje iza zatvorenih vrata

Moto konferencije je „Dijalogom do mira“, a njenu okosnicu čine političari, te predstavnici industrije oružja i vojni stratezi iz zemalja NATO i Evropske unije. Pošto je u pitanju privatni sastanak, a ne zvanična vladina manifestacija, tu se ne sklapaju međudržavni ugovori niti se donose odluke o bilateralnim ili multilateralnim odnosima. Mimo uobičajenih konvencija, na ovoj konferenciji se ne donosi ni završni kominike. Slično sastancima Bilderberške grupe, i Minhenska konferencija se održava u formi diskusionog foruma, ali se najvažniji razgovori vode iza zatvorenih vrata mimo zvaničnog programa predavanja i referata. Zbog toga kritičari konferencije smatraju da se na njoj uglavnom razgovara o prodaji oružja, te strategiji vojne industrije i NATO u odnosu na krizna žarišta i oružane sukobe u svetu.

„Lobiranje“ – nepoželjna reč

Učesnici konferencije ne žele da koriste pojam „lobiranja“, ali je jasno da na sastancima iza zatvornih vrata mora raspoređuju, protistavljaju i zastupaju interesne sfere na različitim nivoima strategije vojske i prodaje oružja. Sam domaćin konferencije od 1996. do 2006. godine Horst Telčik je u očima Ministarstva odbrane i Ureda za štampu nemačke vlade postao problematičan još 2003, jer je tada bio predsednika nemačkog ogranka firme Boing. Taj vazduhoplovni koncern je – prema Telčikovim rečima – samo 20 odsto svoje proizvodnje namenio vojnom tržištu. Ali, Boing i Erbas su se 2004. ogorčeno borili za državne subvencije i Telčik je stalno morao da se brani od optužbi za lobiranje u korist svojih američkih poslodavaca. 2006. je napustio funkciju šefa nemačkog Boinga, ali i domaćina Minhenske konferencije, prepustivši je diplomati Volfgangu Išingeru.

Nagrade zaslužnima za mir

Išinger je pokušao da popravi imidž Minhenske konferencije, pa su na njoj uvedene redovne dodele nagrada: medalje „Dijalogom do mira“ (dobitnici 2005-2008: Kofi Anan, Džon Mekejn, Havijer Solana, kanadski vojnik u ime svih vojnika mirovnih misija u svetu), kao i nagradu „Evald fon Klajst“ (dobitnici 2009-2012: Henri Kisindžer, Havijer Solana, Džo Liberman). Ova nagrada se dodeljuje ličnostima koje se „na poseban način ističu u borbi za mir i rešavanje sukoba u svetu.“ Na konferenciji koja se održava od 1. do 3. februara učestvovaće oko 400 delegata iz više od 70 zemalja, mađu njima i iz Indije, Brazila i Kine.

Autor: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković