Velika Rada: novi početak, stare boljke?

Neki mediji u Kijevu su na prvoj sednici novog ukrajinskog parlamenta već videli loša znamenja. Juhim Svjahilskij je, naime, trebalo da prvi položi zakletvu - tako to predviđa poslovnik: taj političar ima 81 godinu i najstariji je poslanik. Ali, on je i sporni magnat ugljenokopa u Donjecku i član nekada moćne proruske Stranke regiona koja je prošle zime svrgnuta sa vlasti. Tako je do poslednjeg trenutka tražen način da se umanji simbolika njegovog nastupa, pa je postignut dogovor da svi poslanici polože zakletvu istovremeno, u horu. U prvom planu treba da bude novi početak – to je želja političkog vođstva.

Egzistencijalni izazovi

Na prvi pogled, sa novim parlamentom izabranim krajem oktobra, zaista počinje nova etapa. Na izborima su pobedile nove stranke među kojima su neke osnovane tek pre nekoliko meseci. Prvi put je formirana široka proevropska većina. Proruske stranke, kao na primer komunisti, ili više uopšte nisu zastupljene u parlamentu, ili su oslabljene. To važi i za „Partiju regiona“ bivšeg predsednika Viktora Janukoviča koji je pobegao u Rusiju.

Očekivanja su velika, izazovi su - egzistencijalni. Novi parlament bi trebalo pre svega da razbije „stari korumpirani sistem uprave i okonča rat u Istočnoj Ukrajini“, kaže kijevski televizijski novinar Serhij Rudenko za DW. Ukoliko se to ne desi, Ukrajini prete novi prevremeni izbori i to već 2015. Nemački publicista Vinfrid Šnajder-Deters koji živi u Ukrajini, dodaje da bi ovaj parlament zajedno sa vladom trebalo da spreči i preteću ekonomsku katastrofu. Ukrajinska privreda je već mesecima u krizi; grivna gotovo svakodnevno gubi na vrednosti. Budžetski deficit u 2014. mogao bi da poprimi dramatične razmere. Prema nekim procenama, on iznosi deset milijardi evra.

Višenedeljni koalicioni pregovori

Zbog toga je ukrajinski predsednik Petro Porošenko bio najavio da će nova vladajuća koalicija biti formirana već jedan do dva dana nakon parlamentarnih izbora. Ta nada se nije ispunila: pregovaralo se gotovo četiri nedelje da bi se naposletku pet od šest stranaka dogovorilo o formiranju koalicije. U njoj se nalaze Porošenkov blok, Narodni front premijera Arsenija Jacenjuka, Otadžbinska partija bivše premijerke Julije Timošenko, nova Partija za samopomoć, te Radikalna stranka desničarskog populiste Olega Ljaška. Van koalicije je samo Opozicioni blok u kome se nalaze i mnogi poslanici Partije regiona.

Posmatrači u Kijevu smatraju da se sa formiranjem koalicije otezalo zbog borbe za vlast između Porošenka i Jacenjuka. Ukrajina je parlamentarna demokratija. Premijer ima veću moć od šefa države. Ishod izbora je sprečio Porošenka da na mesto predsednika vlade instalira čoveka iz sopstvene stranke. Jacenjukova partija je osvojila 22 odsto glasova, a Porošenkov savez – 21 odsto. Tako je Jacenjuk i u novoj vladi ostao na funkciji premijera.

Preti borba za ministarske funkcije

Nova vlada bi trebalo da bude kompletna krajem decembra. Poznavaoci prilika su skeptični. Ukrajina ima tradiciju dugih koalicionih pregovora i razmirica oko dodele ministarskih funkcija koje mogu da traju mesecima. „Ti sukobi mogu da ugroze egzistenciju države“, upozorio je nedavno Sergij Rahmanjin, zamenik glavnog urednika renomiranog kijevskog nedeljnika „Zerkalo tižnja“. „Najveća opasnost je u mogućnosti da ponovo dođe do sukoba između Porošenka i Jacenjuka“, smatra stručnjak za Ukrajinu Šnajder-Deters, i dodaje da ga to podseća na svađe predsednika Viktora Juščenka i premijerke Julije Timošenko za vreme njihove vladavine 2005-2010.

Ovaj put Šnajder-Deters gaji veći optimizam: „Moguće je da će novi koalicioni ugovor biti formulisan tako da može da posluži kao korset koji će obojicu prinuditi na saradnju.“ Nemački publicista ukazuje i da se u parlamentu sada nalaze i političari koji su učestvovali u opozicionom pokretu na Majdanu i koji neće dozvoliti da se radi po starom.