Veliki šef i šegrti

Nemačkoj privredi, oko toga su stručnjaci saglasni, potrebni su novi impulsi i promućurne glave. U želji da na odgovarajući način podstakne one najbolje, odnedavno se angažuje i bivši menadžer fudbalskog kluba Bajer Leverkuzen, Rajner Kalmund.

”Masivno ću se zalagati da Nemačkoj krene na bolje jer je ovo divna zemlja iz koje dolaze marke poznate u čitavom svetu.”

Težak skoro 150 kilograma, Kalmund i te kako masivno može da se zauzme za jačanje nemačke privrede. U tu se svrhu, međutim, neže obraćati zavodu za zapošljavanje već preko televizijskih ekrana, kao veliki šef, ”Big bos”, u istoimenj seriji televizije RTL. Big-Bos pri tom ima jasnu logiku:

"Potrebni su nam ljudi koji uzimaju stvar u svoje ruke, koji imaju hrabrosti i nove ideje. Takve ljude tražim.”

A ne traži ih samo on i to za velike pare po nalogu RTLa. Nemački televizijski programi izgleda su se odlučili da putem serija tragaju za kvalifikovanom mladom radnom snagom.

Već ranije je u emisiji ”Hajer end fajer” iliti ”unajmi i otpusti” na televiziji ProZiben uspešni producent Jon de Mol tragao za novim kreativnim direktorom u svojoj kompaniji. No, kako je interesovanje za to pokazalo malo gledalaca, posle pilot-epizode projekat je obustavljen.

Političke i prilike na tržištu rada u Nemačkoj su, naprosto, suviše različite od onih u Sjedinjenim Državama da bi uspešni te-ve-šouovi iz Amerike i ovde automatski postali hit. A upravo je američki original "Aprentajs" – u prevdodu, "šegrt" – koji je proletos emitovan na televiziji eN-Bi-Si bio uzor RTLovom Big-Bosu.

No, prve tri do sada emitovane epizode sa Rajnerom Kalmundom nisu baš srušile neke rekorde gledanosti. Takvi šou-programi, smatra profesor Bernd Krigesman sa Instituta za primenjeno istraživanje inovacija, nisu pravi način da se u ovoj zemlji traga za talentima. Krigsman ukazuje da sličnih igara već ima ali da uspeh izostaje:

”Pokušaj je načinjen u takozvanim asesment-centrima u kojima bi trebalo da budu identifikovani idaealni rukovodioci sutrašnjice. To, međutim, često za rezultat ima da firme odaberu osobe koje se u asesment-centrima odlično igraju menadžera ali se kasnije ne pokažu kao baš najbolji za određeni posao.”

Pobednik u ”Bog bosu” biće onaj koji nadvlada svih 11 konkurenata a kao nagradu može da prihvati neki od ponuđenih vrhunskih poslova u industriji ili 250.000 evra kao početni kapital za osnivanje sopstvene firme. Prepreke koje na tom putu treba da prevaziđe nisu uvek one koje bi budući visoki rukovodilac mogao da očekuje. U Frankfurtu su, na primer, kandidati morali da ispune sledeći zadatak:

”Danas ćete prodavati jedna pravi frankfurtski specijalitet – frankfurtske kobasice. Nagradiću tim koji zaradi više."

Ovakve zadatke profesor Bernd Krigsman ne smatra za pravi kriterijum na osnovu kojih bi se mogle odrediti nečije kompetencije u stvarnom životu:

”Ne, ne verujem da na načnin na koji se to ovde pokušava zaista mogu da budu prikazane realne situacije. Osnivanje preduzeća podrazumeva sasvim drugačiji princip i pre svega zahteva određenu strukturu ličnosti samih osnivača.”

To što je u ovom slučaju muški tim izgubio od ženskog sa 108 evra razlike podstaklo je velikog šefa, Rajnera Kalmunda, da prosipa nove viceve na sopstveni i račun poraženih:

”Zbog vašeg rezultata stvarno ću dobiti visok pritisak.”

No, teško da je stvar mogla da prođe bolje kada se u vidu ima da su se četiri člana tima bavili menadžmentom dok su dvojica prodavali. To gledaocima može da bude zabavno ali ne i ekspertim koji analiziraju tržište rada pa i ovakve nove televizijske trendove. Profesor Krigsman kaže:

”Televizijski formati se sve češće smenjuju. Tako su sada stanice prihvatile aktuelni trend da se sa svih strana proklamira osnivanje novih preduzeća čime sebi onda na neki način daju ulogu učesnika u razvoju nacionalne privrede.”

Bernd Krigsman sa Instituta za primenjena istraživanja inovacija zaključuje da televizijski ekran nije pravo mesto za otkrivanje novih talenata u oblasti privrede kroz šou-programe:

”A ne vidim ni da bi to moglo da podstakne druge da se ponašaju na isti način.”

U Sjedinjenim Državama, međutim, gde je ova vrsta programa i izmišljena, sve izgleda mnogo drugačije. Tamo je voditelja šoua, preduzimački mogul Donald Tramp, zamalo dobio najveću televizijsku nagradu, Emi, dok je emisija jedno vreme bila najgledanija u zemlji.

Uglađeni Tramp, koji upravo planira treći brak sa jednom slovenačkom manekenkom, pri tom i izgleda i nastupa sasvim drugačije od dežmekastog nemačkog Big-bosa. Njegovoj oštroumnosti i odsečnom ”Otpušten si” na kraju svake epizode najbolje je parirao Bil Rensik.

Tridesetdvogodišnji Vilijam, koji se zapravo preziva Rančić i hrvatskog je porekla, pobedio je u prvom serijalu ”Aprentajsa” odnosno ”šegrta” u aprilu i dobio 250.000 dolara vredan posao rukovodioca projekta izgradnje novog oblakodera u Čikagu. Rančić, koji je pre učešća u serijalu vodio sopstvenu internet-kompaniju za prodaju cigara, već je napisao knjigu o tome kako uspeti u poslovnom svetu, vodi investicioni fond za nekretnine a dobio je i nekoliko ponuda za reklame.