Veliki festival dokumentarnog filma

Novost je specijalan program afričkog dokumentarnog filma, sa ukupno 20 filmova iz 16 afričkih država.

This is Africa

“This is Africa?”, to je Afrika? Piše na plakatima koji najavljuju afričke filmove na festivalu u Lajpcigu. Organizatori su taj naslov “pozajmili” iz jednog američkog filma, koji je snimljen tridesetih godina. Ipak, naslovu je dodat i poveliki znak pitanja zato što festival ne želi da širi klišee o afričkom kontinentu, kao što to čini taj stari film. “Upečatljivo, na ovaj način možemo da uobličimo sliku afričke svakodnevice“; “Meni to deluje jako prirodno“; “Mislim da je jako dobro, da su prikazali lokalnu stvarnost a da nisu prikazali uopštenu sliku o Africi“ – samo su neke od reakcija posetilaca koje smo zabeležili povodom afričkog dokumentrnog filma.

Kako prevazići klišee

Direktor festivala, Klas Danijelsen, kaže da je najbitnija motivacija u pripremi festivala bila da se odmaknemo od ustaljene slike o Africi, koja dominira na nemačkoj televiziji i u kojoj se uvek prikazuju rat, glad i sida Već godinama je planiran poseban program za afričke filmove, ali su do ove godine nedostajala sredstva da se pozovu reditelji: „Naravno da je malo drsko reći da organizujemo poseban program o afričkom dokumentarnom filmu. Naravno da mi možemo da prikažemo samo mali deo onoga što se u Africi događa. Ipak, ovaj program omogućava stvaranje potpunije slike od one koju stvaramo prema informacijama iz medija“, kaže Danijelsen.

Velike i jednostavne priče

Filmovi obrađuju rat i nasilje, ali i priče umetnika, fudbalskog tima, vlasnika bicikl-taksija, priče iz Južne Afrike, Angole i sa Obale Slonovače. Politički i privredni problemi su takođe tema ovih filmova, jer Lajpcig ima i tradiciju političkog festivala. „Dokumentrani film omogućava da osetite empatiju i saosećanje, zato što je ta vrsta filma mnogo bliža protagonistima i pažljivije obrađuje priču.“ U pitanju su mali, ponekad i vrlo intimni filmovi koji puno govore o svakodnevici svojih protagonista, kao na primer „Za najbolje i za luk“ reditelja Sani Elhađ Magori , priča o seljaku koji seje luk. Jaro pokušava da postigne dobru cenu za svoj luk. Novac mu je neophodan kako bi platio svadbu svoje ćerke. On želi da joj pokloni veliki bračni krevet. Međutim, što duže čeka sa prodajom cena više pada. Na kraju, posle dugog čekanja i mučnih pregovora otac ne uspe da sakupi novac za ćerkinu svadbu.

Autori: Sara Merš/ Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Saša Bojić