Veliki gradovi gube stanovnike

Zajedničkim snagama trinaestorica naučnika pokušaće da otkriju razloge smanjivanja broja stanovnika velikih gradova što stvara probleme onima koji ostaju.Rezultati istraživanja iz svih delova sveta trebalo bi da pomognu da se stvori uspešna strategija protiv iseljavanja stanovnika velikih gradova.Karina Palagst sa univerziteta Berkli u Kaliforniji ovako objašnjava o čemu je zapravo reč u ovom projektu:

„Odlučili smo da utvrdimo kritičnu granicu – koliko stanovnika mora da ode da bi se pojavio problem za grad koji napuštaju.Na taj način doćićemo do indikatora koji će biti značajni i za gradjane, i političare”.

Iako je rad na projektu tek na početku, jasno je da je angažovanje gradjana od ključnog značaja za uspešno oživljavanje gradova i Palagst kaže:

„Participacija gradjana je recept koji vodi uspehu.Važno je čuti šta ljudi očekuju od grada u kome su ostali“.

Primer šta se dešava kada se planira mimo ljudi naveo je korejski učesnik u projektu Dong Čun Šin.Reč je o japanskom gradu Jubari gde su nadležni pokušali da gubitke nastale zatvaranjem rudnika nadoknade razvojem turizma.Čun Šin kaže:

„Greška u slučaju japanskog grada Jubari bila je u tome što su lokalne vlasti ignorisale ljude koji tu žive.Koncentrisali su se prvenstveno na privredu, a ne na ljude i zato njihova politika nije bila uspešna“.

Medjutim, Palagst kaže da se spremnost ljudi da učestvuju u planiranju razvoja gradova veoma razlikuje od zemlje do zemlje:

„Moram da kažem da je u Nemačkoj neophodno stalno motivisati gradjane da se uključe u te procese.U drugim delovima sveta je drugačije – u SAD, na primer, to pokreću sami gradjani“.

Brzina smanjivanja gradova zavisi ne samo od spremnosti gradjana da se angažuju, nego i od mobilnosti u nekoj zemlji, te od toga da li se sve prepušta tržištu ili se vlasti uključuju u proces planiranja.Ali, jedno je zajedničko kaže Palagst:

„Gradska jezgra postaju pusta i to je proces koji se zapaža u celom svetu“.

Medjutim, i tu ima izuzetaka, kaže naučnica:

„Trebalo bi pomenuti primer Pariza koji ima stabilno i privlačno gradsko jezgro i gde do odliva stanovništva dolazi tek u prvom i drugom krugu predgradja.Tu dolazi industrija“.

U Evropi gradovi se smanjuju i zbog toga što se radja premalo dece.U drugim delovima sveta ako se jedan grad smanjuje to znači da neki drugi raste.Palagst smatra da nema izgleda da u razvijenim industrijskim zemljama dodje do nove koncentracije stanovništva i stvaranja mega gradova kakva je, na prime, Manila.Palagst kaže:

„U zemljama u razvoju u toku je proces iseljavanja sa sela, proces koji je u industrijski razvijenim državama odvano stabilizovan i gde se skoro zapaža suprotan trend.Uslovi života u gradovima postali su tako loši da se ljudi sve više iseljavaju u njihovu okolinu.Poslednjih godina smanjuje se broj stanovnika u Njujorku, u San Francisku je taj proces još izrazitiji, jer jednostavno više ne mogu da se plate stanarine.Osim toga, ljudi su počeli da se pitaju nije li moguće sa istim prihodima u drugim delovima zemlje obezbediti daleko viši kvalitet života“, kaže Karina Palagst.