Veliki plan za zemlju smrti
9. decembar 2018.
Andres Manuel Lopez Obrador – kojeg u Meksiko obično zovu akronimom AMLO – preuzeo je rukovođenje zemljom u kojoj je samo prošle godine počinjeno 31.174 ubistva. To je rekord u poslednje dve decenije.
Lopez Obrador je 1. decembra položio zakletvu, ali je još u novembru najavio nacionalni plan za mir i bezbednost za period do 2024. godine. Tim planom želi da stane u kraj kriminalu, korupciji i nasilju. Skoro natčovečanski zadatak koji nijedan od njegovih prethodnika nije mogao da sprovede.
„Nacionalni plan za mir i bezbednost nove vlade Meksika sastoji se od tri elementa: društveno-političkog, moralnog i bezbednosno-političkog“, kaže Ginter Majhold, zamenik direktora Fondacije za nauku i politiku u Berlinu.
Povratak u realnost
Predsednik kaže da je njegov plan počeo da realizuje odmah po preuzimanju dužnosti. Već 2. decembra je, prema njegovim tvrdnjama, preko 35.000 pripadnika pešadije, mornarice i vojne policije raspoređeno na 150 „koordinacionih pozicija“ širom zemlje. „Ove grupe će osim toga podržavati savezna i lokalna policija“, kazao je novi šef države na svojoj prvoj konferenciji za novinare koju je održao u sedam ujutro kako bi, kako je istakao, garantovao „pravo na informacije“.
Ali, samo dan nakon što je AMLO položio zakletvu ubijen je jedan novinar. Alehandro Markes bio je direktor dnevnog lista Orion informativo u pokrajini Najarit. Postoje i zajednički snimci tokom predizborne kampanje na kojima se vide Markes i novi predsednik.
Loš predznak za predsednika? „Dejstvo mera koje je predložio AMLO biće vidljive tek na srednji rok“, kaže Majhold i upozorava da je sam predsednik očekivanja građana od njegove vlade povećao do maksimuma. „Građani pak očekuju da se bezbednosna situacija poboljša što je brže moguće.“
Plan predviđa i uspostavljanje nacionalne garde za borbu protiv korupcije. Istovremeno govori o oprostu kazni državnim službenicima i nekadašnjim predsednicima, kao i razoružanju narko-kartela. Takođe želi da legalizuje uzgoj marihuane, što je strategija za borbu protiv droge.
To je neka vrsta „državne revolucije“ koja treba da okonča bezakonje i nestanak ljudi. A za nacionalnu gardu, čije je osnivanje najvažnija tačka plana, Lopez Obrador bi morao da promeni Ustav. Za to bi mu bila neophodna većina u oba doma parlamenta.
Garda bi bila sastavljena od pripadnika vojske, mornarice i policije i bila bi integrisana u armiju. „Razlika u odnosu na zemlje u regionu je u tome što bi u ovu gardu bili integrisani i civili“, objašnjava Leonardo Bandara iz nemačkog Instituta za latinoameričke studije iz Hamburga.
Opasno je ignorisati policiju
Bandara smatra prihvatljivom ideju da se u borbu protiv kriminala uvedu i civili, dok im se zauzvrat nudi protivusluga u vidu obrazovanja, zdravstvene zaštite, bezbednosti... „Narko-dileri imaju kontrolu nad regionom jer kontrolišu stanovništvo. Oni ljudima nude ono što im ne može ponuditi država", objašnjava ovaj brazilski stručnjak.
U Brazilu se to dogodilo u Rio de Žaneiru kada je vojska poslata u favele, recimo 2014. uoči Olimpijskih igara i poslednji put 2017. Tamošnja vlada je istovremeno ponudila socijalnu podršku građanima.
„Strategija Lopeza Obradora izgleda kao da želi da udruži državni pritisak protiv kartela i socijalnu podršku stanovništvu u borbi protiv organizovanog kriminala“, objašnjava Bandara.
Majhold iz Fondacije za nauku i politiku s nelagodom gleda na to što predsednik u svom konceptu ne obraća pažnju na policiju. Takođe i policija treba da bude reformisana i bude deo rešenja a ne deo problema. Jer, prema Majholdovim rečima, potpuna militarizacija borbe protiv organizovanog kriminala bi mogla izazvati probleme na polju ljudskih prava. I sam AMLO je u prošlosti kritikovao jako vojno prisustvo.
No, Majhold ne želi da prognozira propast plana Lopeza Obradora. „Ima još dosta vremena da uči iz svakodnevne realnosti koja uvek pruža važne uvide.“