Veliki planovi velike koalicije

Prvo predstavljanje rada vlade nemačke kancelarke u novoj tzv. velikoj koaliciji, počelo je vraćanjem u prošlost. Angela Merkel je u nemačkom Bundestagu podsetila na početak ovog stoleća. „Tada je Nemačka bila evropski bolesnik“, rekla je Angela Merkel. „Od skoro pet miliona nezaposlenih, kako su tada pokazivale statistike, danas imamo dva miliona manje onih koji nemaju posao“, rekla je kancelarka. Ona je dodala da je i tadašnji privredni model bio „staromodan“, tako da se da zaključiti da „Nemačkoj odavno nije išlo bolje nego danas“.

Privreda beleži rast, a ljudi gledaju u budućnost s takvim optimizmom, kakvog nije bilo još od pada Berlinskog zida. Nemačka je „privredni motor“ i „sidro sigurnosti“ Evrope, rekla Angela Merkel koja je u decembru, pred Bundestagom, po treći put izabrana za šeficu vlade. Nemačka doprinosi tome da se državna dužnička kriza bezbolnije prebrodi. Velika koalicija, koju čine konzervativci i socijaldemokrate ima devizu: „Ne treba se iz krize iskoprcati, već iz krize treba izaći jači nego što se u nju zapalo“.

Izvori njene politike su, kako je sama istakla, sloboda, vladavina prava, privredna snaga i pravda. Merkel je kao cilj označila solidnu finansijsku sliku, investicije, jačanje socijalne kohezije i sposobnosti, te „preuzimanje odgovornosti kako u Evropi tako i u svetu“. Ali, napominje Merkel, „Nemačkoj će ići dobro samo ako dobro ide i Evropi“. A pod utiskom državnih dužničkih kriza, ona je pozvala na „razumno regulisanje“ finansijskih tržišta. Onaj koji rizikuje, mora da snosi i odgovornost a ne poreski obveznici, rekla je Merkel.

Odnosi u ekonomskoj i monetarnoj uniji moraju se produbiti. Evropsko unutrašnje tržište, spoljne trgovinske veze kao i energetska i klimatska politika moraju se usaglasiti. Svaka zemlja mora da u finansijskom smislu odradi svoj domaći zadatak. Nemačka 2015. neće preuzeti nikakva dugovanja, najavila je Merkel. Dobru budžetsku situaciju zemlja duguju privrednom procvatu,a to je pak vodilo rekordnim prilivima novca u budžet od poreza. No, kancelarka je isključila mogućnost povećanja poreza.

Merkel je takođe snažno branila korekcije u promenama energetske politike, kojima bi kratkoročno trebalo smanjiti subvencije za obnovljive vidove energije. Uprkos tome, ne postoji zemlja u svetu koja je napravila toliko „radikalne promene“ u pogledu njenog snabdevanja energijom. I ako promene energetske politike uspeju, to će biti još jedan nemački izvozni hit. Pored svega toga, privreda i dalje mora da ostane konkurenta, a energija dostupna svakom, naglasila je šefica nemačke vlade.

Korekcije na „Agendi 2010“

Merkel je govorila i o detaljnim merama velike koalicije u socijalnoj i ekonomskoj politici. Ona u osnovi brani „Agendu 2010“ iz vremena vladavine socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera, ali napominje da je i ona vodila zloupotrebama. Kao primer navodi slabije plate za tzv. pozajmljene radnike u čijem zapošljavanju su posredovale specijalizovane agencije. To Angela Merkel želi da promeni. U isto vreme, spremna je na regulisanje minimalne zarade od 8,5 evra po satu. U tom smislu, kancelarka je apelovala na odgovorne partnere, prvenstveno misleći na poslodavce i sindikate.

Što se tiče nedostatka kvalifikovane radne snage u Nemačkoj, velika koalicija to želi da prebrodi ciljanom politikom useljavanja. Ali, to ne sme da bude „de fakto migracija u socijalne sisteme“, istakla je Merkel. Ona je kazala i da bi do 2016. u upravnim odborima dobro kotiranih kompanija trebalo da bude najmanje 30 odsto žena. „Dugogodišnja priča nije pomogla i zbog toga se s tim sada mora početi“, obrazložila je kancelarka odluke velike koalicije.

Internet kao „veliki izazov“

U svom jednočasovnom iznošenju plana rada nove vlade, Merkel je govorila i o aferi špijuniranja u kojoj je i njen mobilni telefon bio prisluškivan od strane američke tajne službe NSA. No, i pored toga, dobrano špijunirana kancelarka želi da internet ostane „veliki izazov“. „Želimo da ga iznutra spasimo od uništenja putem kriminalnih radnji, a od netransparentne kontrole spolja“. Tako će tokom godine biti predstavljena i tzv. „digitalna agenda“. Angela Merkel se nada da nemački standard zaštite podataka neće biti „neproporcionalan“ na evropskom nivou. Ona je dodala da je rad tajnih službi neophodan kako bi se zaštitila zemlja i njeni građani, a u tom smislu je neophodna i međunarodna saradnja.

Zaključak Angele Merkel a propo NSA-afere glasi da se radi o pitanju proporcionalnosti. Ona je nedvosmisleno kritikovala prisluškivanje prijateljskih država i međunarodnih organizacija. „Ne, to ne može biti opravdano!“ – bila je jasna nemačka kancelarka. Između saveznika mora da postoji poverenje. U protivnom će na kraju to rezultirati „ničim drugim do manjkom bezbednosti“, strahuje Merkel. A milijarde ljudi u zemljama bez prava na slobodu s pažnjom prate „kako demokratski svet reaguje na pretnje svojoj bezbednosti“. Ali, uprkos svim kritikama, nemačko-američko partnerstvo je od „ogromnog značaja“, naglasila je Merkel.

Na kraju je obećala da će se Nemačka i dalje angažovati u Avganistanu, ali i na Balkanu i u Maliju. Merkel uz to napominje da se nijedan konflikt ne može rešiti „samo vojnim putem“. Nemačka se zato zalaže za povezivanje vojnog i civilnog načina rešavanja konflikata.

Autori: Marsel Firstenau / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković