Venecuela je "podeljena"

On u svom redovnom televizsijkom programu «Alo prezidente» nastupa kao autokrata: uradićemo ovo, smenićemo ovoga, daćemo pare za ono. Čaves je ipak samo izabrani vladar a poraz kojeg je prekjuče pretrpeo dokazuje da ima demokratski legitimitet. Da se u narednu nedelju održavaju predsednički izbori sigurno bi dobio više od 50 odsto glasova.

Čaves nije populista koji daje prazna obećanja. On zaista sprovodi socijalne programe koje naziva misijama. Iako opozicija i mnogi stran mediji to ne žele da prihvate: u Venecueli je siromaštvo smanjeno, u siromašnim četvrtima rade kubanski lekari, otvorene su narodne kuhinje i obrazovne ustanove za decu i odrasle. Sve su to mere koje oni kojima su namenjene svakodnevno osećaju i zbog toga vole Uga Čavesa.

Pogled nam je redovno zamagljivala i desničarska opozicija koja Čavesa malo poredi sa Fidelom Kastrom a malo sa Adolfrom Hitlerom. Pokušavala je da ga smeni pučom, da izazove intervenciju Sjedinjenih Država, da zemlju uništi štrajkom. To nije demokratska opozicija. Svojim bojkotom je predsedniku lojalnim poslanicima omogućila da sada potpuno kontrolišu parlament. To je uopšte i bilo omogućilo promenu ustava u Karakasu. Bogatiji sloj je lažima manipulisao međunarodnom javnošću pa se sticao utisak da u Venecueli nema slobode štampe iako je upravo u rukama najbogatijih najveći broj novina i elektronskih medija.

Venecuela je podeljena. Obe strane predvode ekstremisti. Ali, birači su ponosni na svoju demokratsku tradiciju. Ukoliko bi je poštovali i Čavesisti i Antičavesisti moglo bi da se formira politički centar u kojem ne bi bilo polarizacije već diskusije o putu kojim će se ići napred. Pitanje je ipak da li je Ugo Čaves u stanju da promeni svoj svađalački politički stil. Ovoga puta nije uspeo, birali su ga prozreli i glasali protiv novog ustava. Ukoliko želi da zadrži uticaj u Karakasu moraće da se ponaša više u skladu sa diplomatskim i demokratskim pravilima.