Verski običaj ili telesna povreda?

Obrezivanje dečaka prastari je ritualni ili verski običaj - Jevreji obrezuju muške bebe osmog dana po rođenju i za njih to predstavlja „Savez sa Bogom“. I za muslimane je obrezivanje verska obaveza – radi se ili kod beba ili kasnije, u detinjstvu, što je vrlo često propraćeno velikim porodičnim slavljem. Ali, pokrajinski sud u Kelnu na to drugačije gleda. Reč je o telesnoj povredi, odnosno kršenju nemačkog zakona, presudio je taj sud. Jednog optuženog lekara sudije su doduše u utorak (26.6.) oslobodile krivice, ali samo zato što je situacija, u pravnom pogledu, za sada nejasna.

Verska sloboda i pravo upražnjavanja vere u Nemačkoj zagarantovani su ustavom. Ali, oni ne stoje iznad zakona, njihove granice su tamo gde se krše druga prava, još većeg značaja. Jedno krajnje važno osnovno pravo jeste „Pravo na telesnu celovitost“, a to pravo se bez ikakve sumnje, krši. Prema tome, odrasla osoba može bez problema da pristane na povredu svoje telesne celovitosti, ali ne i odojče. Pitanje koje se ovde postavlja glasi: da li verski motivisana želja i pristanak roditelja u okviru njihovog prava na vaspitanje deteta, obrezivanje čine zakonitim.

„Ne, kaže Profesor Holm Pucke sa univerziteta u Pasau. On je 2008. svojom disertacijom izazvao pravnu diskusiju o obrezivanju u Nemačkoj. „ Argument da je simbolični prijem u versku zajednicu putem ove intervencije za dobrobit deteta, nije ubedljiv“, dodaje Pucke. On i ostali kritičari obrezivanja muške dece ukazuju na to da se i prastare verske i kulturne tradicije mere modernim shvatanjem prava. Jedno rešenje bilo bi, prema njegovom mišljenju, da se sa obrezivanjem sačeka sve dok sama osoba ne postane dovoljno zrela da o tome odluči. Zato je za profesora Holma Puckea odluka pokrajinskog suda „hrabra presuda koja ukazuje u pravom pravcu“.

Lagani zahvat, bez rizika?

Profesor Bidžan Fateh Mogadam sa univerziteta u Minsteru to posmatra sasvim drugačije: „Obrezivanje dečaka je relativno laka intervencija sa neznatnim rizicima, a s druge strane, priznatim medicinskim prednostima,“ kaže Fateh Mogadam. Pristanak roditelja, dakle, ni u kom slučaju nije zloupotreba roditeljskog prava da brinu o detetu.

Odlukom suda u Kelnu, optuženi lekar koji je obrezao jednog dečaka, oslobođen je optužbe da je učinio telesnu povredu, zato što, zbog nerazjašnjene pravne situacije, nije mogao da zna da čini nešto što je nezakonito. Profesor Fateh Moghadem u vezi sa time kaže: „Mislim da će presuda pokrajinskog suda dovesti do velikog obespokojavanja, kako roditelja, tako i lekara u urološkim ordinacijama i klinikama, koji obrezuju muškarce.“

U svakom slučaju, pravna diskusija posle ove presude ni iz daleka nije završena.

Autori: Mihael Gesat / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković