Verujemo u evro i Evropu

U evropskoj finansijskoj politici, Nemačka i Francuska ostaju jedinstvene. I ovoga puta je susret zvaničnika pomenutih evropskih zemalja, trebalo da ukaže na to da vodeća uloga u Evropskoj uniji ostaje u rukama Berlina i Pariza - i u 2012. godini.

Evro je u opasnosti

„To je ambiciozan, ali ostvarljiv cilj - da se naša zajednička valuta ojača“, poručila je kancelarka Merkel. „Mi verujemo u evro i Evropu“, dodao je Sarkozi. Situacija je prilično napeta, ali Merkel i Sarkozi tragaju za održivim rešenjem, kako bi se povratilo poverenje tržišta i ostvario privredni rast u Evropskoj uniji.

Nijedna zemlja ne bi trebalo da se povuče iz evro-zone, smatra nemačka kancelarka, osvrnuvši se na prilike u Grčkoj, koja bez pomoći EU i drugih finansijskih institucija ne bi izbegla bankrot. „Grčka treba da dobije šansu, ali bi to trebalo da bude jedinstven slučaj“. Francuski predsednik se na reči Angele Merkel nadovezao kratko, ali na nemačkom, izgovorivši „genau“ (upravo tako), što je u konferencijskoj sali izazvalo smeh.

Novi sporazum za veću stabilnosti

Susret Merkel-Sarkozi u Berlinu deo je priprema za predstojeći Samit Evropske unije, planiran za kraj januara, a na kojem se očekuje donošenje važnih odluka. Novi sporazum bi trebalo da ojača, kako je u poslednje vreme zovu, monternu, „fiskalnu“ uniju. U praksi bi to trebalo da znači: veća budžetska disciplina i kazne za one koji se pravila ne budu držali. „Zadovoljavajuće je u kojoj meri se pregovori o fiskalnom paktu odvijaju“, rekla je predsednica nemačke vlade.

Nemačka i Francuska u potpunosti stoje iza jednog takvog sporazuma. Drugim rečima, plan Merkel-Sarkozi podrazumeva izmenu načelnih Sporazuma EU, čemu se protivi Velika Britanija. Pa ipak, postoji rešenje u vidu međudržavnih sporazuma koji ne bi bili obavezujući. Na potpisivanje jednog takvog dokumenta ili ne, odlučuje se svaka država članica Unije ponaosob.

Francuska „na čelu“ kolone

Francuski predsednik Nikola Sarkozi zalaže se, pored ostalog, i za uvođenje poreza na transakcije. Ali Pariz nema nameru da čeka na izjašnjavanje drugih o toj inicijativi. Koliko već u februaru, francuska vlada usvojiće zakon koji će naplatu takvog poreza i omogućiti. Doduše, o tome zakon trebalo bi da se izjasni i francuski parlament. Sarkozi ne vidi potrebu za velikom diskusijom o toj temi, jer, kako kaže „ne vidi razlog da se oporezuje kupovina stana ili najobičnija kupovina namirnica, a ne i finansijske transakcije“. „Smatram da je to dobra inicijativa, koja će Francuskoj po svemu sudeći obezbediti mesto na čelu kolone“, prokomentarisala je kancelarka Merkel.

Za razliku od Nikole Sarkozija, pred kojim su izbori u aprilu, Evropska komisija nije pod pritiskom. Brisel će u narednom periodu upriličiti konsultacije sa svih 27 članica Evropske unije, ne bi li porez na finansijske transakcije zaživeo na kompletnom tržištu. Ukoliko u tome ne uspe, postoji plan B: uvođenje poreza unutar evro-zone, dakle bez Velike Britanije. Međutim, na tu opciju Angela Merkel odreagovale je suzdražno. Nemačka kancelarka je rekla da u Berlinu za plan B za sada ne postoji saglasnost.

Autori: Nina Verkhojzer / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković