Veto za Skoplje i Tiranu: neuspeh nemačkog predsedavanja EU
18. novembar 2020.
Ovo nije dobra sedmica za nemačko predsedavanje Evropskoj uniji. U ponedeljak su Mađarska i Poljska blokirale usvajanje budžeta EU, a u utorak je Bugarska uložila veto protiv jednog već odavno „blagoslovljenog“ projekta – vlada u Sofiji protivi se otpočinjanju pregovora sa Severnom Makedonijom o ulasku u punopravno članstvo u Uniju.
Nemačka, kao zemlja koja trenutno predsedava Savetu EU i zemlja koja podržava novu rundu proširenja na zemlje na Balkanu, pokušala je da posreduje. Bez uspeha. Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Mihael Rot apelirao je u utorak na samom početku video-konferencije šefova diplomatija EU da „proces pristupanja ne sme da postane talac bilateralnih zahteva pojedinih zemalja-članica“.
-pročitajte još: Sofija-Skoplje: kad kancelarka zapreti
Bugarska od Severne Makedonije zahteva da „prizna“ bugarske korene makedonskog jezika i istorije. Neko vreme se spominjala i mogućnost da se od Skoplja zatraži da jezik u toj zemlji ubuduće ne označava kao „makedonski“, već kao – bugarski dijalekt.
Bugarski? Makedonski?
Severna Makedonija, uz relativno oštru anti-bugarsku retoriku insistira na nacionalnoj samosvesti. Radi se o sporu koji „tinja“ već godinama i za koji su ostale zemlje-članice EU u stvari mislile da je rešen. Severna Makedonija je, nakon višegodišnje svađe s Grčkom, odustala od svog izvornog imena, „Republika Makedonija“. Zbog toga su se u Skoplju nadali da će konačno moći da otvore pristupne pregovore.
Veto iz Bugarske bi mogao da doprinese porastu razočaranja i sigurno neće doprineti popuštanju odnosa između dve susjedne zemlje. A one su 2017. čak potpisale i bilateralni ugovor o prijateljstvu.
Tri istraživačka instituta iz Severne Makedonije su još u ponedeljak izdala saopštenje kojim su reagovali na bugarske zahteve: „Naša zemlje je čak promenila svoje ime, podstaknuta obećanjima EU. Nova blokada ne samo da je prevara makedonskih građana, već je i izdaja evropskih vrednosti“, navodi se u dokumentu Instituta za demokratiju, Evropskog instituta za politiku i trusta mozgova Jurotink u Skoplju.
-pročitajte još: Nemački mediji: Bugarski narativ i pristupni pregovori
Bugarska ministarka spoljnih poslova Ekaterina Zaharijeva je, uoči video-konferencije ministara zaduženih za odnose sa EU, izjavila da ona u principu nije protiv članstva Severne Makedonije u Uniji, ali i dodala da pregovori ipak ne mogu još da počnu. „Niko im ne osporava pravo da sami definišu svoju naciju i da svoj jezik zovu kako žele. Ali mi ne možemo da pristanemo da to pravo počiva na mržnji, iskrivljavanju istorije i negiranju Bugarske“, rekla je Zaharijeva u intervjuu za bugarsku TV-stanicu BTV.
Neuspeh nemačkog predsedavanja
Šefovi država i vlada članica EU su još na sastanku u martu ove godine dali „zeleno svetlo“ za početak pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom. Na to je podsetio i Mihael Rot iz Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu: „U našem je interesu, u interesu je Unije, da s pregovorima počnemo što je moguće pre. Pragmatično i solidarno.“
Stabilnost i demokratija kroz članstvo u Evropskoj uniji su od ključnog, strateškog značaja na zapadnom Balkanu, rekao je Rot. „Želimo da pomognemo u potrazi za razumnim rešenjima“, obećao je nemački diplomata i naglasio da bilateralni problemi ne smeju da koče funkcionisanje EU. „Potreban je jasan signal da postoji pouzdanost“, dodao je Rot. On je podsetio da su i Albanija i Makedonija uradile veoma mnogo toga kako bi se kvalifikovale za početak pregovora o članstvu.
U ovom trenutku nema naznaka da bi u skorije vreme pregovori mogli da počnu. Evropske diplomate polaze od toga da se ništa neće pomaći sa mesta sve do kraja ove godine – do kada traje nemačko predsedavanje. I da za sve to nije samo kriv spor između Bugarske i Severne Makedonije.
Holandija protiv Albanije
Holandska vlada ima određenih rezervi i prema početku pregovora s Albanijom. Hag zahteva da Albanija pre početka pregovaračkog procesa obezbedi funkcionisanje svog Ustavnog suda i da u praksi implementira zakon o medijima. Holanđani, istovremeno, nemaju nikakvih problema sa Severnom Makedonijom.
Albanski premijer Edi Rama je još pre dve nedelje u razgovoru s novinarima demantovao da još uvek postoje rezerve prema pregovorima s Albanijom. Holandski stav može se objasniti predstojećim parlamentarnim izborima 2021. u toj zemlji. U Holandiji je na vlasti koalicija demohrišćana i liberala, aproširenje Evropske unije i nije baš tema na kojoj se mogu skupiti politički poeni.
-pročitajte još: Mini-Šengen: vežbanje za Evropsku uniju
Pre godinu dana, u oktobru 2019, Holandija, Francuska i Danska su već jednom sprečile početak pristupnih pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom. Francuski predsednik Emanuel Makron blokirao je početak pregovora sa zahtevom da se, pre novih rundi proširenja, mora reformisati i pooštriti sam pretpristupni proces. Vrući krompir se tako sada „prebacuje“ Portugalcima, koji u januaru iduće godine preuzimaju predsedavanje Uniji od Nemačke.
Osim Albanije i Severne Makedonije, i druge zemlje zapadnog Balkana već godinama imaju za cilj punopravno članstvo u Uniji. Srbija i Crna Gora već pregovaraju, a Kosovo i Bosna i Hercegovina pre početka pregovora moraju da reše još uvek brojne unutrašnje i spoljne sukobe.