Veštačka inteligencija – trka je već počela
26. novembar 2019.
Do tih brojeva došla je konsultantska kuća „Artur D. Litl“ po nalogu nemačkog udruženja za internet-privredu „eco“. Najveći deo te sume, oko 330 milijardi evra, bio bi ostvaren uštedama u proizvodnji. Ostatak je zarada na novim proizvodima koji se baziraju na primeni veštačke inteligencije.
Problem su, međutim, brojna ograničenja i raširena skepsa - u Nemačkoj se na veštačku inteligenciju još uvek gleda kao na neobuzdanog monstruma kojeg bi trebalo staviti pod kontrolu.
Svi mi već koristimo veštačku inteligenciju
Kombinacija neuronske mreže, ogromnih banaka podataka i sposobnosti učenja omogućava oponašanje nekih ljudskih sposobnosti. Veštačka inteligencija već sada se koristi pri prepoznavanju slika i jezika, kao i za izvlačenje logičkih zaključaka. Danas ona funkcioniše pre svega kao pomoćni instrument, kaže Lars Rigel iz konsultantske kuće „Artur D. Litl“, recimo kao aplikacija koja nam pokazuje najbolji put do nekog mesta ili to kako izbeći zastoj na putu.
Već danas je veštačka inteligencija puno više u upotrebi u našoj svakodnevici nego što se obično misli. „Prosečni korisnik popularnih onlajn-portala kao što su Spotify, Amazon ili (nemačka modna kuća) Zalando, svakodnevno oko sto puta dođe u dodir s nekim oblicima veštačke inteligencije“, kaže Rigel. A tu su još i rešenja koja se koriste pri obavljanju rutinskih poslova, poput knjigovodstva ili obračuna putnih troškova. Za sada međutim veštačka inteligencija autonomno obavlja samo jedan odsto svih aktivnosti. Retki su slučajevi kada mašine realizuju neki proces od početka do kraja, recimo u velikim potpuno automatizovanim skladištima. Tu ljudi samo zadaju konačni cilj i kontrolišu sisteme.
Velika korist za proizvodnju i logistiku
U istraživanju konsultantske firme ispitano je 150 već postojećih ili samo mogućih slučajeva primene veštačke inteligencije. Za Nemačku, kao razvijenu industrijsku zemlju, pje svega se scenariji na polju proizvodnje i logistike pokazuju kao veoma obećavajući. Na osnovu sopstvenih podataka koji su prikupile, mašine recimo mogu da značajno smanje troškove prevoza, da skrate vreme potrebno za prenamenu pojedinih mašinskih pogona, da lakše predvide i obave potrebne popravke i time preduprede kvarove i zaustavljanje proizvodnje… Proizvodne trake na kojima se primenjuju roboti u stanju su da proizvode više robe uz manje troškove.
Inteligentna kontrola kvaliteta, recimo uz pomoć senzora i kamera, može bitno da smanji proizvodnju škarta, odnosno može da ga svede na zanemarivu količinu, naglašava Rigel. To bi bio veliki napredak u odnosu na aktuelno stanje. Od toga bi veliku korist imale i manje i srednje firme, koje su za sada još uvek prilično uzdržane u primeni inteligentnih tehnologija. Jedna nova platforma, „Servicemeister“, od sledeće godine bi trebalo da pomogne u primeni barem jednog ili dva nova rešenja.
S obzirom na to da se u novoj industriji koja se bazira na primeni veštačke inteligencije, takozvanoj „Industriji 4.0“, neprekidno obrađuju velike količine podataka, ne bi smelo da se dozvoli da se dođe u situaciju da etičke sumnje i zaštita ličnih podataka igraju značajnu ulogu. „Umesto jedinstvenog regulisanja veštačke inteligencije potrebna nam je analiza po pojedinim sektorima“, smatra Oliver Zime, predsednik udruženja „eco“. Tako je recimo u automobilskoj industriji već postignut visok stepen automatizacije i tu nema više velikih mogućnosti za još intenzivnije korišćenje veštačke inteligencije. Drugačija je međutim situacija u energetici ili hemijskoj industriji – tu autori studije uočavaju veliki potencijal razvoja.
Neka nova zanimanja
I u poljoprivredi se otvaraju nove mogućnosti. Tako je moguće pojedine biljke đubriti, navodnjavati i štititi prema njihovim potrebama. To bi povećalo prinose, smanjilo troškove i manje zagađivalo životnu sredinu. Time bi se otvorio i put za sasvim nove poslovne modele. „U poljoprivredi se onda više ne bi radilo o tome da se određeni proizvodi što je bolje moguće prodaju, već bi se poljoprivrednicima davale određene garancije s obzirom na očekivane rezultate žetve“, kaže Jens Retig iz velikog nemačkog hemijskog koncerna „Bajer“. Osim toga, roboti bi ubuduće mogli da zamene sezonske radnike pri žetvi odnosno ubiranju plodova iz istočne Evrope, uveren je savetnik Rigel.
U studiji nije analizirano kakve bi to posledice moglo da ima po radna mesta, ali Rigel je uveren da ne stoji procena da bi veštačka inteligencija mogla da uništi svako drugo sada postojeće radno mesto, kao što se to ponekad predviđa. Upravo suprotno, autori studije smatraju da je široka primena veštačke inteligencije u stravi mogućnost da se prevlada današnji nedostatak stručne radne snage. Osim toga, smatraju oni, stvorila bi se i nova zanimanja: ko je pre samo 20 godina mislio da će da radi kao bot-trener? Tako se inače nazivaju ljudi koji podučavaju digitalne asistente da sami odgovaraju na pitanja potrošača i korisnika usluga. Telekomunikacioni gigant „Vodafone“ na ta mesta postavlja svoje radnike koji su ranije radili u hotlajn-servisu.
Inteligentno samo uz pomoć pravih podataka
Predstava da bi jednog dana kupac bio premeren već na ulazu u prodavaonicu odeće, te da bi mu, uzimajući u obzir njegov izgled, aktuelne vremenske podatke i modne trendove, mogla biti ponuđena odgovarajuća roba, za sada je još daleko od realizacije. Ali autori studije su uvereni da upravo u sferi trgovine postoje veliki potencijali za primenu veštačke inteligencije.
Nemački koncern za onlajn-trgovinu „Oto“, drugi najveći te vrste u svetu, već sada uz pomoć veštačke inteligencije pretražuje preporuke potrošača kako bi utvrdio šta je pojedinim kupcima najvažnije: Da li je neka majica preširoka? Da li je neki uređaj jednostavan za korišćenje? „Veštačka inteligencija je sredstvo kojim poboljšavamo naš servis“, kaže Tim Buholc iz koncerna „Oto“. „Za nas je ova studija poziv svima da se uključe u trku koja je već otpočela“, kaže Zime.
-pročitajte još: Beograđanka koja mašine uči da govore
Ali bez investicija, to preusmeravanje industrije neće biti moguće. Autori studije smatraju da bi do 2025. u prestrukturiranje trebalo uložiti 70 do 80 milijardi evra. Zbog toga se predlaže formiranje jednog državnog tehnološkog fonda, kao i ulaganje veće količine novca u obrazovanje i naučna istraživanja. Uz to je potrebno od početka razmišljati i o faktoru energetske efikasnosti, a važno bi bilo i uspostaviti pouzdanu infrastrukturu, kao i neku vrstu „igrališta“ na kojem bi bilo moguće, u bezbednoj okolini, isprobavati nove izume i nove modele.
„Da li neki sistemi zadovoljavaju etička načela moguće je videti tek kada se testiraju“, kaže Rafael Laguna, direktor nedavno osnovane nemačke Savezne agencije za „skokovite inovacije“. Veštačka inteligencija će zaista biti inteligentna samo ako joj na raspolaganju budu bili pravi podaci, kaže Šarlote Rengier, pravnica iz „Bajera“. „Za pojedine firme to znači da one pre svega moraju uredno da obavljaju svoje domaće zadatke.“