Više bezbednosti – manje privatnosti
25. avgust 2017.
Nezadovoljni građani okupili su se na jednoj od velikih berlinskih železničkih stanica uoči dolaska poznatog gosta. Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer u četvrtak (24.8.) posetio je železničku stanicu Zidkrojc, jednu od najprometnijih u Berlinu. Dvadeset četiri časa dnevno tu na hiljade ljudi ulazi ili izlazi iz nekog od brojnih vozova u prigradskom i međugradskom saobraćaju. Ministra, međutim, tom prilikom manje je interesovala efikasnost nemačke železnice. De Mezijer, čovek zadužen za bezbednost zemlje, želeo je da vidi koliko je uspešan pilot-projekat „Automatsko prepoznavanje lica“.
Kritičari, poput Paula Gerstenkorna iz udruženja „Digitalna hrabrost“ (Digitalcourage), zahtevaju da se taj projekat pod hitno obustavi. Projekat je inače počeo početkom avgusta i trebalo bi da traje šest meseci. Uz pomoć tehnike koja se koristi prilikom testiranja, kako smatraju ljudi kao što je Gesternkorn, može da se dođe do mnogo više informacija nego što su zagovornici projekta spremni da priznaju.
Aktivna, a ne pasivna tehnika
Transponder koji nosi 300 ljudi koji su pristali da učestvuju u testiranju, navodno šalje podatke samo o temperaturi, statusu baterije i jačini signala – tako su ministru u kontrolnoj sobi železničke stanice Zidkrojc objasnili kompleksnu tehniku. Protivnik projekta Gerstenkorn tvrdi međutim da ima sasvim drugačije podatke: beleži se, kaže, i ubrzanje i ugao pod kojim se nalazi osoba koja se nadzire. On kaže da uz pomoć pametnog telefona bez problema može da vidi koliko se osoba koje učestvuju u testiranju nalazi u krugu od oko dvadeset metara.
I dok ministar De Mezijer velikoj grupi okupljenih novinara odgovora na pitanja, na Gerstenkornovom telefonu deset puta se pojavljuje reč „blukii“. To je naziv transpondera koji se koristi u test-projektu sa detekcijom lica. Njegove mogućnosti su ogromne, smatra i savezna opunomoćenica za zaštitu podataka o ličnosti Andrea Foshof, jer se, kaže ona, ne radi o pasivnoj, već aktivnoj tehnici.
Za razliku od pasivnog čipa, ovaj transponder neprestano i na sve strane šalje informacije koje svako može da vidi, a uz pomoć softvera koji je svima dostupan na internetu. O tome, smatra Foshofova, učesnici projekta „nisu dovoljno obavešteni“. To za nju „nije bezazleno“ i najviša nemačka službenica za zaštitu podataka traži da se projekat do daljeg obustavi. Ministar unutrašnjih poslova De Mezijer s time se ne slaže, a podršku dobija i od Suzane Trampe, žene koja dobrovoljno učestvuje u testiranju. Ona kaže da je „vrlo detaljno“ informisana o svemu i da ne misli da joj je narušena sloboda.
Za i protiv
U projekat ne sumnja ni Rajnhard Time, još jedan učesnik u projektu. Naprotiv, on smatra da svaki oblik video-nadzora ima smisla ukoliko doprinosi bezbednosti i razotkrivanju nasilničkih dela. O obimu nadzora na javnim mestima Time žustro polemiše s protivnikom projekta Gerstenkornom.
Na pitanje da li je u svom pametnom telefonu deaktivirao funkciju koja otkriva mesto na kojem se nalazi, Rajnhard Time, inače nastavnik matematike i fizike, odgovora da jeste. „Svako treba da pođe od sebe“, savetuje Time one koji se „kategorički protive svemu kada je reč o temi bezbednost“.
Takvo razmišljanje ide u korist Tomasa de Mezijera koji se snažno zalaže za taj projekat. Cilj projekta, kaže ministar, nije da se hvataju lopovi po samoposlugama, već teroristi i najteži kriminalci. Nakon četvrte nedelje testiranja ministar ocenjuje da je reč o „začuđujućoj preciznosti“. Pritom isključivo misli na softver koji prepoznaje učesnike testiranja i čije su fotografije sačuvane u računarima nemačke savezne policije. Snimci svih drugih putnika koje sakupljaju kamere za nadzor, kako tvrdi policija, „odmah se brišu“.
Demonstranti sa maskama i perikama
Po okončanju šestomesečnog testiranja biće odlučeno da li će automatsko prepoznavanje lica od naredne godine biti u upotrebi na svim železničkim stanicama, kao i na drugim javnim mestima u Nemačkoj. „Ukoliko uspe, to bi bio neverovatan dobitak za bezbednost stanovništva“, uveren je De Mezijer.
Međutim, prvi, veoma pozitivni utisci, mogli bi da se promene. Ministar unutrašnjih poslova toga je svestan: „Kakvi će rezultati biti kada neko stavi sunčane naočare, kapu ili navuče kapuljaču“, pita De Mezijer – i odgovor dobija odmah. Naime, tokom njegove posete stanici Zidkrojc, protivnici projekta neprestano su na pokretnim stepenicama i kreću se gore-dole. Tačno su u vidokrugu De Mezijera koji u kontrolnoj sobi sluša objašnjenja o tome kako funkcioniše tehnika. Aktivisti nose maske i perike, ili drže novine ispred lica. Ima mnogo mogućnosti za izbegavanje detekcije…