Više novca u državnoj kasi

Na samitu G 20 u francuskom Kanu nemačkog ministra finansija dočekala je radosna vest: država će do 2015. u kasi imati više za 39,5 milijardi evra. Samo u ovoj godini se očekuje plus od 16 milijardi evra u poređenju s poslednjim procenama u maju. Na kraju bi novo zaduženja države 2011. trebalo da bude za polovinu niži nego što je do sada planirano u budžetu. To naravno raduje ministra finansija Volfganga Šojblea, koji nije iznenađen rezultatom: „To odgovara razvoju konjunkture. U prvoj polovini 2011, iz nedelju u nedelju rasle su prognoze o razvoju rasta.“

Poreski blagoslov može da zahvali razvoju konjunkture i sniženju nezaposlenosti. Ali da li će tako i ostati? Trenutno je ponovo poremećen privredni rast i, s obzirom na finansijsku krizu, ekonomisti predviđaju za iduću godinu opadanje rasta. Plus u poreskim prihodima, opominje Šojble, treba videti kao olakšanje pri smanjenju nove zaduženosti: „Poreske procene potvrđuju da je veoma dobro to što smo od početka ovog legislativnog perioda dosledno sprovodili finansijsku politiku konsolidacije. Taj kurs ćemo i nastaviti.“

Princip „kengur“

Sa Šojbleovom izjavom slaže se i njegov partijski kolega Štefen Kampeter: „Moramo se pridržavati principa ’kengur’ koji glasi: Sa praznom torbom nisu mogući veliki skokovi. Verujem da bi svako odstupanje od ciljeva konsolidacije davalo pogrešne signale. Cela Evropa ne samo da upire oči u države evro-zone na periferiji, već Nemačka zahteva budžetsku disciplinu od mnogih u Evropi i zato razume se mora nadalje da postupa za primer“, opominje Kampeter.

Ipak i sama Nemačka sedi na ogromnom brdu dugova i svakog dana plaća 100 miliona evra kamate svojim kreditorima. Kampeter zato dodaje: „Mi smo u tom smislu uzor za druge jer idemo u dobrom pravcu, ali uzor bismo bili tek kada bismo ispunili sve kriterijume iz Mastrihta“. Ali o tome ne može biti ni govora kada se ima u vidu da dugovi Nemačke iznose 80 odsto bruto društvenog proizvoda.

Sniženje poreza?

Liberali, manjinski koalicioni partneri u nemačkoj vladi sada konačno vide mogućnosti za snižavanje poreza, a ekonomista iz redova vladajuće Hrišćansko-socijalne unije Hans Mihelbah smatra da bi se „bez problema mogla finansirati“ rasterećenja u visini od šest do sedam milijardi evra.

Ipak demohrišćanin Kampeter upozorava: „Za iduću godinu su uplanirani prihodi od poreza na gorivo i finansijske transakcije. I dok su u prvom slučaju energetska preduzeća na najboljem putu da sudski onemoguće plaćanje tog poreza, u drugom slučaju on još uvek ne postoji.“

Zato je vrlo moguće da će se pri idućoj proceni poreza u maju 2012. doći do ne tako ohrabrujućeg rezultata kao u novembru ove godine.

Autorke: Sabine Kinkarc / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković