Više oružja podrazumeva više žrtava

Na zahtev optuženog Radovana Karadžića, Haški sud je pozvao vlasti BiH da mu do 30. septembra dostave "materijale o naoružavanju bivše Armije Republike Bosne i Hercegovine u Žepi i Srebrenici u vrijeme embarga Ujedinjenih nacija.

"Ministarstvo odbrane BiH nasledilo je ratni arhiv Armije BiH i dokumentacija je dostupna Haškom sudu u skladu sa sporazumom o saradnji BiH i suda u Hagu", ističe ministar odbrane BiH Selmo Cikotić dodajući da "haški optuženik Radovan Karadžić neće biti izuzetak u odnosu na ostale haške optuženike i da će sve što Haški sud bude tražio od nadležnih organa BiH biti dostavljeno, u skladu sa važećom procedurom".

BiH ima obavezu da sarađuje sa Hagom

Cikotić tvrdi da njegovo ministarstvo neće biti prepreka saradnji BiH i Haškog suda te da je BiH, prema predviđenoj proceduri, i ranije na sličan način sarađivala sa sudom u Hagu. Poput drugih država i BiH ima obavezu da sarađuje sa Međunarodnim sudom za ratne zločine, a to je i jedan od uslova za napredak ove zemlje na putu evropskih integracija, smatraju zvaničnici BiH.

Što se tiče entiteta Republike Srpske, vršilac dužnosti direktora Centra za istraživanje ratnih zločina Janko Velimirović rekao je za banjalučki Fokus da su entitetske vlasti "uglavnom ispunile svoju obavezu i dostavile materijal koji bi mogao biti od koristi timu odbrane Radovana Karadžića". Velimirović je pojasnio da je dostavljeno sve što je Centar imao na raspolaganju, dodajući da se "većina tražene dokumentacije nalazi u federalnim i zajedničkim organima".

Karadžić traži dokumenta od 15 zemalja

Karadžić i od francuskih vlasti zahteva dokumente "koji pokazuju direktni angažman francuskih državljana i drugih pripadnika međunarodne zajednice u ratu u BiH na strani Armije BiH, uključujući i kršenje embarga na uvoz oružja" nametnut od strane UN. Sličan zahtev Karadžić je uputio u gotovo 15 zemalja, među kojima i SAD i Nemačkoj.

Savet bezbednosti UN je 1991. godine usvojio rezoluciju 713 kojom je odlučeno da će "sve zemlje, u cilju uspostavljanja mira i stabilnosti u Jugoslaviji, odmah uspostaviti opšti i potpuni embargo na sve isporuke oružja i vojne opreme Jugoslaviji (bivšim jugoslovenskim republikama) dok Savet bezbednosti ne odluči drugačije". Glavni efekat embarga bio je zamrzavanje postojećih arsenala u vreme izrazite dominacije bivše JNA.

Sramotna evropska politika

Vlasti BiH i republike Hrvatske su tokom ratova vođenih na području bivše Jugoslavije više puta zvanično tražile ukidanje embarga na uvoz oružja, ali tim zahtevima nikada nije udovoljeno. 1994. godine francuski ministar obrane Fransoa Leotar je izjavio da će se jedinice Francuske, ali i drugih evropskih zemalja, povući iz BiH ako bude ukinut embargo na uvoz oružja. Godinu dana kasnije Vojska Republike Srpske počinila je genocid u Srebrenici.

Bivši vojni obaveštajac i spoljnopolitički savetnik britanskog premijera Džona Mejdžera, Rodžer Brejtvejt je, govoreći o embargu na uvoz oružja nekadašnjim jugoslovenskim republikama, u intervjuu Vijesniku kazao kako su zapadne diplomate početkom devedesetih godina smatrale da će "bude li u tom području više oružja biti i više nevinih žrtava". Ipak je konstatovao da je tadašnja evropska politika u odnosu na zbivanja u Hrvatskoj i BiH bila "sramotna i nedelotvorna".

Autor: Samir Huseinović

Odg. urednica: Ž.Bašić-Savić