Više se ne pitaju samo najrazvijeniji

Sve je počelo kao simpatični gest velikih industrijskih zemalja prema najvažnijim zemljama u razvoju. Dogovorena je saradnja u najvažnijim pitanjima ekonomske i finansijske politike. Na Svetskom ekonomskom sastanku na vrhu, 1999. godine u Kelnu, dat je odgovarajući predlog.

Ministri finansija i guverneri centralnih banaka najvažnijih industrijskih i zemalja u ubrzanom razvoju dogovorili su održavanje redovnih informativnih susreta. Nekoliko meseci kasnije, u Berlinu je održan prvi susret G20.

„To je bio prvi pokušaj da se za isti sto dovedu zemlje u naglom razvoju i najrazvijenije industrijske zemlje. G20 je bio pokušaj zemalja sa ubrzanim razvojem da povećaju ekonomski i politički uticaj na međunarodnoj sceni. I u toj nameri se uspelo“, kaže Dirk Mesner, direktor Nemačkog instituta za razvojnu politiku.

Značaj porastao u protekloj godini

G20 obuhvata približno 90 odsto svetskih ekonomskih aktivnosti, 80 odsto svetske trgovine kao i dve trećine svetskog stanovništva: „Velika snaga leži u činjenici da se u G20 reflektuju neverovatne promene svetske privrede u poslednjoj dekadi“, dodaje Mesner.

Najveći deo istorije G20 nije bio spektakularan. Održavani su informativni susreti na ministarskom nivou na kojima je razgovarano o međunarodnim privrednim pitanjima.

Meteorski uspon G 20 dogodio se nešto pre devetogodišnjice osnivanja. Tada je propala američka investiciona banka Leman Braders, a zahuktavala se finansijska kriza čiji će posledice svet još dugo osećati.

„U vreme finansijske krize G-20 je dobila sasvim drugačiji značaj, zamenila je G-8 i dobila najznačajniju ulogu u upravljanju svetskom ekonomijom. Reč je o velikom rezu, velikom istorijskom trenutku. To je prava međunarodna revolucija“, smatra Mesner.

autori: Klaus Ulrih / Željka Bašić Savić

odg. urednik: Nemanja Rujević