Više tehnike ili odricanja?

Svakom čoveku je neophodan čist vazduh. Ipak, posebno u gradovima dobar vazduh nije nešto što se podrazumeva. Prema evropskom komesaru za životnu sredinu, Janezu Potočniku, dva odsto svetske populacije živi u gradskim sredinama gde su vrednosti zagađivača ispod graničnih vrednosti. "Loš vazduh postaje među faktorima životne sredine, uzročnik smrti broj jedan, i pri tom će prestići zagađenu vodu i nedovoljnu higijenu kao najvažnije uzročnike smrti."

Zastoj, buka

Ko u gradovima hoće dobar vazduh, mora pre svega da promeni nešto u saobraćaju. Većina velikih gradova se guši u motorizovanom saobraćaju. A to ne važi samo za zemlje u razvoju i zemlje na pragu industrijskog razvoja. I sam Brisel, domaćin Zelene nedelje, jeste loš primer. Vinćenco Beleti, koji se pre nekoliko godina odselio iz Napulja, koji baš i nije uzor po tom pitanju, potvrđuje situaciju u Briselu: "Kada sam došao u Brisel, očekivao sam nešto drugačije, nešto što odgovara prestonici Evrope. Ali što se tiče saobraćaja, nema napretka, čovek ne može da diše, zastoji i buke su prosto užasni."

Beleti je član Inicijative evropskih gradova, koja jednom godišnje organizuje jednu nedelju bez automobila. Ali tokom ostalih dana, on i ostali pate zbog automobilskog saobraćaja.

Granične vrednosti kao podsticaj inovacijama

Edgar Frojnd, načelnik odeljenja u hesiškom ministarstvu životne sredine, i učesnik manifestacije, kaže da je Frankfurt imao dobra iskustva sa tzv. "ekološkim zonama", u kojoj se kreću samo automobili sa niskom emisijom izduvnih gasova. Frojnd takođe ističe: "Uopšteno, moramo razviti motore, koji emituju samo malo štetnih gasova".

On podržava i oštre propise za zaštitu sredine: "Moje iskustvo u poslednjih 30 godina sa katalizatorima i filterima za sitnu prašinu, pokazuje da se industrijski i tehnološki napredak uvek orijentišu prema graničnim vrednostima. To znači da država ili EU moraju da stvore okvirne uslove, a to će dovesti do podsticaja inovacija."

Gorivne ćelije ili baterija?

Lućiano Gaudio radi na projektu za razvoj električnih automobila sa vodoničnim gorivnim ćelijama. Tokom Zelene nedelje je moguće čak i testirati takvo vozilo. Ono samo proizvodi struju za svoj električni motor. "Električna vozila sa baterijom su moguće rešenje za gradski saobraćaj. Ali za razdaljine do 600 kilometara, idealne su gorivne ćelije."

Ili čak pešice?

Za Austrijanca Tomasa Ajcenbergera su mnoga tehnička rešenja suviše skupa. On je jedan od osnivača evropske građanske inicijative "Zaustavimo ekocid u Evropi". Zalaže se za prelaženje manjih razdaljina biciklom, a većih od 10 do 20 kilometara elektrobiciklom. Kako kaže, tu distancu ljudi prihvataju da pređu biciklom, a pri tom ne moraju znojavi da stignu na posao.

Autori: Kristof Hazelbah / Ivana Ivanović

Odg. urednica: Belma Fazlagić-Šestić