Virus i sunce izazivaju rak kože?

Sada su njegove kolege za petama jednom drugom papiloma virusu – onom koji navodno izaziva rak kože. Virusi mogu da izazovu rak – to je izvesno kada je u pitanju rak grlića materice i neki drugi tumori na polnim organima. Naučnici su uvereni da to važi i za rak kože. Istraživači Centra za istraživanje raka u Hajdelbergu potkrepili su svoje pretpostavke dokazima. Radi se o takozvanom belom raku kože. „Naziv nije baš najsrećniji, jer tumori su sve samo ne beli. To su krastave tvorevine, izgledaju kao bradavice, mogu i da krvare...“

Ovaj slikoviti opis daje Luc Gisman, virolog u Centru za istraživanje raka. Takozvani beli rak kože veoma je čest: Od njega u Nemačkoj godišnje oboli čak 170.000 ljudi. Ova vrsta raka kože je opasna, ali tek ponekad smrtonosna za razliku od crnog raka – melanoma. Blaža varijanta o kojoj je reč retko metastazira i može da se odstrani. Ipak, često se javlja na licu i veliko je opterećenje za obolele.

UV veliki faktor rizika

Već dugo se veruje da virusi mogu izazvati oboljenje, kao i sunce. „UV zraci su veliki faktor rizika. To se vidi po zemljama sa jačim zračenjem u kojima ljudi imaju belu kožu i nisu adaptirani. Recimo, u Australiji je ovaj rak pet puta češći nego u Nemačkoj. Jasno je da sunčevi ultra-ljubičasti zraci igraju važnu ulogu. Pretpostavljamo da sunčevi zraci negativno deluju u kombinaciji sa virusima.“

Hipoteza glasi: Virus dovodi do raka, odnosno do stadijuma u kojem su ćelije kože posebno osetljive na UV zrake. Za potvrdu hipoteze korišćeni su miševi čiji je genotip modifikovan kao da su zaraženi virusom. Tada su ovi i zdravi miševi izloženi UV zračenju – miševi zaraženi virusom oboleli su od raka kože, a zdravi miševi nisu.

„Polazimo od toga da u jednom trenutku, za koji naravno ne znamo kada nastupa, papiloma virus više nije neophodan. Tada UV zračenje deluje na ćelije zaražene virusom i one mogu prerasti u tumor. Moguće da ovo može da se desi i bez virusa, ali ređe.“

Virus podstiče razvoj tumora?

To je, kaže Gisman, sasvim drugačije nego kod raka grlića materice, jer tamo svaka tumoroidna ćelija ima genotip virusa. Drugim rečima, sam virus podstiče razvoj tumora. I kod raka kože su istraživači pokušavali da nađu DNK virusa u ćelijama – uzaludno. Virusi koji izazivaju ovaj rak su verovatno drugačiji od onih koji izazivaju rak grlića materice. To su takođe papiloma virusi, ali druge sorte. Protiv onih poznatih papiloma virusa u međuvremenu postoji vakcina, ali da li je to moguće i za viruse koji izazivaju beli rak kože?

„Takva vakcina je sedam milja daleko. Nisam optimista da ćemo do toga doći u narednih deset ili dvadeset godina jer je situacija složena: Morate neku farmaceutsku kompaniju motivisati sa mnogo novca da bi investirala. Skeptičan sam jer se sećam koliko je teško išlo sa rakom grlića materice, a tamo su podaci bili kristalno jasni.“

Vakcina bi zapravo bila krunski dokaz da papiloma virusi kumuju i raku kože. Ukoliko bi takve vakcine zaista zaustavile rak kože, teza naučnika iz Hajdelberga bila bi potvrđena. Ovako ostaju samo nesigurni eksperimenti na životinjama, kaže Gisman. „Miš je miš, a čovek je čovek. Nedostaje nam mnogo delova mozaika.“ Jedino što je do sada izvesno je da preterano sunčanje nikako nije zdravo.

Autori: Brigite Osterat / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon