Visoka cena razmene

Pre dve godine došlo je do otmice dvojice izraelskih vojnika nakon napada Hezbolaha na jedan granični punkt između Libana i Izraela. Ovaj incident poslužio je izraelskom premijeru Ehudu Olmertu kao povod za početak takozvanog "julskog rata". Tom prilikom poginulo je preko 1200 ljudi, Libanu je pričinjena velika materijalna šteta, a dvojica izraelskih vojnika nisu oslobođena. Naprotiv! Ove srede će njihovi posmrtni ostaci biti prebačeni u Izrael.

Zauzvrat će Izrael predati posmrtne ostatke preko 100 Libanaca, koji su usmrćeni prilikom napada na Izrael. Libanskoj vladi biće predato i nekoliko libanskih zatočenika, koji su pušteni iz zatvora u Izraelu. Među njima je Samir Kantar, uhapšen nakon krvavog napada na Izrael pre 29 godina i osuđen više puta na kaznu doživotnog zatvora.

Hezbolah godinama traži oslobađanje top-teroriste Kantara

Hezbolah je godinama tražio puštanje na slobodu Samira Kantara. Izrael je uvek u poslednjoj minuti odbijao da to uradi. Jerusalim je za njegovo puštanje na slobodu tražio informacije o Ronu Aradu, izraelskom pilotu borbenog aviona, koji je oboren 1986. na jugu Libana. Iako niko ne veruje da bi Ron Arad mogao da bude živ, Izrael je nastavio potragu za svojim pilotom i sada je najbliži istini. Njegov slučaj će biti rasvetljen. Ron Arad je naime preživeo pad aviona, potom je dve godine držan u zatočeništvu i najverovatnije je ubijen.

Nemci glavni posrednici u razmeni

Izveštaj o tome je Izraelu preneo nemački posrednik, bivši tajni agent Gerhard Konrad, koji je posredovao između Izraela i Hezbolaha. Tradicija je da jedan Nemac, ovaj put saradnik UN-a, uspešno posreduje u ovakvim razmenama.

Pre njega je na oslobađanju Rona Arada radio tadašnji koordinator za rad tajnih službi Bernd Šmidbauer. U to vreme širile su se glasine da je Ron Arad izručen Iranu, zato su tražili posrednika sa dobrim vezama u Teheranu. To je bio upravo Šmidbauer. Njemu nije uspelo da oslobodi Rona Arada, ali mu je uspelo da posreduje u prvoj razmeni zarobljenika između Hezbolaha i Izraela.

"Zarobljavanje izraelskih vojnika - dužnost"

Bilo je to 1996, kada je 45 libanskih zatvorenika zajedno sa posmrtnim ostacima preko 100 Libanaca razmenjeno za tela dva pala izrealska vojnika. Šmidbauerovom nasledniku Ernstu Urlau uspelo je da posreduje u još jednoj sličnoj razmenu. Bilo je to 2004. 430 Libanaca za jednog živog Izraelca i posmrtne ostatke trojice izraelskih vojnika. Šef Hezbolaha Hasan Nasralah nije krio da otmica izraelskih vojnika spada u strategiju njegove organizacije: "Naše je pravo da zarobljavamo izraelske vojnike. Mogu li biti još jasniji? Kažem vam, to je više od prava, to je naša dužnost."

Zažalio zbog reči

Nakon okončanja julskog rata Nasralah je požalio što je izgovorio ove reči. On je tada rekao: "Da se tada moglo naslutiti kakve će biti posledice, ne bismo otimali izraelske vojnike." No, Izrael iako zna da plaća previsoku cenu, uvek pristaje na neadekvatne razmene. Puštanje na slobodu top teroriste Kantara, moglo bi da dovede do novih otmica i zahteva za oslobađanjem terorista. To utiče i na Hamas, koji već dve godine u zatočeništvu drži izraelskog vojnika Gilada Šalita. Za njega Hamas traži da se 1000 palestinskih zatočenika iz izraelskih zatvora pusti na slobodu.