Više straha - više vojnih akcija

DW: U cilju zastrašivanja Rusije, NATO je pojačao svoje vojno prisustvo u Istočnoj Evropi. Vi ste u svojoj studiji ispitali baš takav scenario i uzeli kao osnov članak u magazinu Špigel iz 2014. godine, kada je počinjala kriza u Ukrajini. Kako ste to učinili?

Fabijan Gebauer: Zanimalo nas je na koji način bi preteći scenariji mogli da se pretvore u novo istočno-zapadno razmišljanje. Da bismo to ispitali, primenili smo takozvani istraživački model 2x2. Jedna grupa je dobila članak sa originalnim delovima teksta, druga - članak u kome nije bilo militantnih elemenata ili pretećeg slikanja situacije. U jednom članku su postojale određene reči i brojevi koji su se odnosili na trupe, kao i simboli za tenkove na obe strane, u drugom - svega toga nije bilo. Tada su se dve grupe dodatno suočile sa egzistencijalnom pretnjom ili su dobile uslov koji ne predstavlja pretnju. Znači, postojale su četiri grupe. Na kraju su one morale da odgovore na pitanja među kojima je i ovo: treba li na istočno krilo NATO poslati nemačke jedinice? Želeli smo da ispitamo i teoriju o menadžmentu terora (TMT).Šta kaže ta teorija?

Ljudi se boje prolaznosti. Da bi se nekako suprotstavili tom strahu, pokušavaju da odbrane određene vrednosti i simboliku i da ih ostave za sobom. Često se radi o kulturnim vrednostima. Na primer, u našoj studiji je to bio vrednosni sistem NATO-država kao kulturne zajednice.

Šta je glavni zaključak Vaše studije?

Otkrili smo da osobe koje su čitale delove originalnog članka iz Špigela pokazuju povećanu spremnost da pošalju nemačke jedinice na istočnu granicu NATO. Takvih ima oko 70 osto. Među onima koji su čitali nemilitaristički članak, takvih je bilo samo 30 odsto. To je značajan efekat. Otkrili smo i da pretnje koje su opisane u delovima članka u Špigelu proizvode isti efekat kao kada ljudi osećaju da im je ugrožena egzistencija, kada su svesni svoje smrtnosti.

Drugim rečima, kada se ljudi suoče sa pretnjom po život, raste i njihova spremnost da prihvate vojne akcije?

Da, potencijal je uvek tu. Jer, vojska je pod posebnim okolnostima put da se odbrane sopstvene vrednosti i da se smanji sopstveni strah.

Kada jer reč o temi Vaše studije - smatrate li da takvog scenarija nema (ruska opasnost za istočnu Evropu) i da njega mediji veštački stvaraju?

Ne, ja ne mogju da procenim u kojoj meri je taj scenario potpuno realan ili ne. Kao psiholog mogu samo da kažem da u nemačkom društvu nismo imali veliku spremnost da postanemo vojno aktivni. Ali, kada ojača slikanje konfrontacije Zapada i Istoka i Rusije protiv NATO, ljudi su spremni da ponovo razmišljaju militantno. U psihologiji bismo rekli da vlada pretnja koja izaziva strah i da taj strah treba savladati - pa se protiv njega deluje vojnim sredstvima.

Šta biste preporučili medijima?

Mora se reći da je Špigel zaista imao alternative u svom tekstu. Znam iz ranijih istraživanja da je uvek važno da ljudi dobiju alternative, koje nisu jednodimenzionalno slikanje pretećeg scenarija. Važno je i da ljudi razviju razumevanje druge strane (empatija) da ne postoji samo "dobro" protiv "zla" već - diferencirano gledanje na stvari.

Glavni zaključak studije podseća na situaciju u Rusiji. U tamošnjim medijima se Ukrajina i Zapad predstavljaju kao pretnja. Na toj pozadini izgleda da se i povećala spremnost ruskog društva za vojno angažovanje. Vaša studija pokazuje da mediji mogu da pojačaju takvo raspoloženje. Da li je to tačno?

Da, to je pokazatelj. Ako je u Rusiji tako, onda je naša studija pandan na našoj strani. Ako treba deskalirati situaciju, potrebno je stvoriti razumevanje. Možda stalne međusobne pretnje i nisu generalna namera ljudi na obe strane. Ali kada ljudi vide uvek samo konfrontative, preteće scenarije, jednodimenzionalne, bez alternativa, ona postoji veći potencijal da se razviju militantni obrasci razmišljanja između Istoka i Zapada.