Vlada Crne Gore toleriše nelegalnu gradnju

Procene govore da je čak 80 odsto objekata sagrađeno nelegalno a da su opštinski i republički budžeti zbog nelegalne gradnje oštećeni za desetine miliona evra. Portparolka ministarstva za ekonomski razvoj Zoja Spahić Kustudić priznaje za „Dojče vele“ da nemaju tačne podatke koliko je sagrađeno nelegalnih objekata ali tvrdi da je država odlučna da tome stane na put. Ona kaže i da divlje gradnje u Crnoj Gori nema ni manje ni više nego u ostalim zemljama regiona.

Vlada je nedavno formirala posebnu komisiju i saopštila da je krenula u ozbiljnju borbu protiv divljih graditelja. Evidentirano je oko hiljadu nelegalnih objekata ali javnosti nije saopšteno kojih, ko su vlasnici i da li u tu grupu spadaju veliki investitori. Geslo kampanje bilo je „Stop divljoj gradnji“ ali rušenju se, prema oceni dobro upućenih u ovu problematiku, prišlo krajnje selektivno. Rušilo se uglavnom po selima a na meti su bili objekti manjih investitora. Veliki investitori, posebno oni bliski vlasti, ostali su pošteđeni.

Divlji graditelji uništavaju i zakonom zaštićena područja i devastiraju stara jezgra gradova, ukazuje za “Dojče vele” novinarka nedeljnika “Monitor“ Branka Plamenac koja mesecima piše o divljoj gradnji. „Imate primer da je u starom budvanskom gradu kontroverzni poslovni čovek blizak vlasti, Dragan Perović (brat bivšeg ministra spoljnih poslova a sadašnjeg amabasadora u Sloveniji Branka Perovića) sagradio čitav hotel, bez građevinske dozvole, jer se dozvola na tom mestu nije ni mogla dobiti jer je to zaštićeno područje.On je čak, kako bi napravio ogradu za svoj hotel, dogradio starogradske bedeme koji potiču još iz 15. veka. Nadležni organi su bili potpuno nemi na ovaj slučaj drastične devastacije“, kaze Plamenac.

Branka Plamenac, koja živi u Budvi, ukazuje na još neke slučajeve: „Imate i slučaj nelegalog dograđivanja hotela Avala na ulazu u Stari grad, koji je takođe u vlasništvu preduzetnika bliskog vlasti Zorana Bećirovića i njegovih ruskih partnera. On je sagradio i takozvano rusko selo iznad Svetog Stefana, verovali ili ne, bez ijednog papira.“

Dejan Milovac, predstavnik Mreže ze za afirmaciju nevladinog sektora koja godinama istrazuje slučajeve divlje gradnje, za radio “Dojče vele” kaže da u Crnoj Gori nema političke volje da se krene u ozbiljnu borbu protiv tog problema. Kao primer navodi činjenicu da do sada ni jedan građevinski inspektor na republičkom nivou nije ni prekršajno ni krivično odgovarao. Milovac navodi i konkretne primere:

Predsednik opštine Budva Rajko Kuljača, koji je i član vladine komisije za sprečavanje divlje gradnje, vlasnik je nelegalno sagrađenog objekta od 1000 kvadrata. Gradonačelnik Podgorice Miomir Mugoša živi u nelegalno sagrađenom objektu a predsednik Ustavnog suda Mladen Vukčević je svoj nelegalno sagrađeni objekat izdao na korišćenje Hrvatskoj za ambasadu u Podgorici.

“Dokle god se ne procesuiraju slučajevi visokih državnih zvaničnika, bojim se da se neće ništa promeniti, a neće se poslati ni dobar primer građanima koji žele da grade legalno“, kaže Milovac. Sa njim je saglasna i Branka Plamenac, koja ocenjuje da nema političke volje da se reši problem divlje gradnje: „Jer su divlji graditelji, pored ostalog, zalog opstanka Demokratske partije socijalista na vlasti. Zatvaranjem očiju pred nelegalnim ponašanjem investitora i graditelja dobijaju se glasovi na izborima.”

U Crnoj Gori zakonska regulativa omogućava efikasnu borbu protiv nelagalnih gratitelja pa je vladi, ukoliko želi,dovoljno samo da sprovede važeće zakone. Formiranje komisije je zato, prema oceni onih koji se bave ovom problematikom, samo rezultat pritiska međunarodne zajednice a ne stvarne namere da se stane na put divljim gratiteljima.