Vlada i samopouzdanje: manjak ili višak?

Vlasti u Srbiji smatraju da nema razloga za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u ovoj godini. Umesto toga, sve što nude je rekonstrukcija vlade. Tačnije, krenuće da o tome razmišljaju u narednih nekoliko meseci. Priča o rekonstrukciji vlade se, inače, pojavljivala u različitim vremenskim intervalima tokom protekle godine, ali se sve završavalo na izjavama političara.

„Vlada gubi samopouzdanje“

Najnoviju seriju najava o mogućoj rekonstrukciji vlade saradnik Instituta za političke studije Miodrag Radojević vidi kao refleksiju na trenutnu društvenu i političku situaciju u zemlji. To se može posmatrati i kao jedan od simptoma poljuljanog samopouzdanja vlade, ili pojedinih ministara, kaže Radojević za Dojče Vele.

„Možda se ovo može shvatiti kao neka vrsta odgovora na pokušaj Srpske napredne stranke da prikupi milion potpisa za raspisivanje vanrednih izbora. Očigledno je izjava ministra Ljajića simptom krize u kojoj se nalazi država. A pokazatelji te krize jesu pad domaće valute, rast cena energenata i životnih namirnica, talas štrajkova, i ono što nam se takođe čini: nagoveštaj mnogo ozbiljnije krize koja nas može očekivati u narednim mesecima. Spontani protesti radnika govore o mogućoj najavi mnogo ozbiljnijih protesta, koji bi se mogli preliti i na ulice u jedan mnogo širi i masovniji protest. I to je ono što bi pre moglo dovesti do vanrednih izbora nego inicijative opozicionih stranaka“.

„Vlada puna samopouzdanja“

Izvršni direktor CESID-a Zoran Lučić, sa druge strane, smatra da je sadašnja vlada ipak uspešna, i da o tome svedoče i izborni rezultati i istraživanja javnog mnjenja sprovođena poslednjih nedelja. U tom smislu Lučić ocenjuje da postoji mogućnost političkog dogovora oko rekonstrukcije vlade:

„To je vrlo snažan motiv da se ostane na vlasti, i da se unapredi ono što se već trenutno radi. Jer, mi moramo da priznamo da je ova vlada uspešna. Ma koliko ljudi bili nezadovoljni zbog ekonomske situacije, hteli bi da to bude bolje, kad pogledamo rezultate i, u krajnjoj liniji, istraživanja javnog mnjenja, vrlo se jasno vidi skok popularnosti koalicije koja je na vlasti u onim trenucima kada ona postiže uspehe“.

Manja vlada ili promena političkih partnera?

Miodrag Radojević kaže da je mogućnost političkog dogovora na ovu temu ravna alhemijskim naporima. O tome svedoče i reagovanja političkih stranaka, koje su poručile da bi to trebalo da pokrene Demokratska stranka (DS). To može biti poruka demokratama da bi u tom slučaju mogli da krenu od svojih redova, ali i jednostavno prebacivanje odgovornosti na DS. Po njegovim rečima, važno pitanje je i šta se tačno želi postići rekonstrukcijom vlade:

„Da li se govori o nekoj kvantitativnoj rekonstrukciji, dakle o smanjivanju broja ministara odnosno potpredsedničkih mesta, ili se pak na umu ima jedna mnogo ozbiljnija priča, a to je kvalitativna rekonstrukcija. Ta bi podrazumevala promenu političkih partnera, ulazak nekih novih političkih stranaka u vladin blok, ili izlazak pojedinih političkih stranaka iz vladajuće koalicije“.

S obzirom da je zagovornik rekonstrukcije vlade i predsednik Srbije Boris Tadić, Zoran Lučić kaže da je ovo samo demonstracija činjenice gde leži stvarna politička moć u Srbiji. Međutim, to ne znači da ne postoji iskrena želja da se promeni rad vlade. To ne mora biti unapređenje rada vlade, ali je sigurno da se nešto želi promeniti, jer u vladi postoje i personalna i partijska trvenja koja otežavaju njen rad, zaključuje Lučić.

autor: Ivica Petrović, Beograd

odg. urednik: Nemanja Rujević