Vlada „pravimo se kao da…“

Povodom krize vlade u Italiji minhenski list Zidojče cajtung piše: „Zbog Berluskonijevih obećanja o reformama, smanjivanju birokratije, smanjivanju poreza i njegove harizme mnogi nisu videli pravne afere, njegove prijatelje povezane sa mafijom i njegovu neprihvatljivu dvostruku ulogu šefa velikog medijskog koncerna i predsednika vlade. Populista Berluskoni želeo bi da pokaže Italiji i celom svetu da je sve pod kontrolom, a blagostanje Italije prva briga. Međutim, vlada je do sada uglavnom trošila vreme i snagu da nađe zakonska rešenja da zaštiti premijera od suda. Fini je to najbolje definisao: navodna ‘vlada akcije’ je, zapravo, vlada ’pravimo se kao da…’

Neuspeh nije pretrpela samo vlada, nego i stranački projekat PDL. Stranka sastavljena od Finijeve ranije stranke AN i Berluskonijeve Forca Italija trebalo je da ujedini celu desnicu i sprovede „liberalnu revoluciju“. Fini smatra da ni ta partija nema budućnost – PDL se okreće samo oko Berluskonija i postala je skup ljudi koji štite premijera kako i sami ne bi ispali iz sistema od kojeg profitiraju.

Berluskoni nikada nije hteo da prihvati da parlamentarna demokratija funkcioniše u skladu sa pravilima koja se razlikuju od onih koja važe u njegovom koncernu i da kritičari ne mogu jednostavno da se izbace, nego se sa njima mora raspravljati. Berluskoni se gotovo nikada ne pojavljuje u parlamentu. To nije jedini izraz njegovog prezira prema državnim institucijama. I pravosuđe i ustav premijer vidi kao nešto što ga sputava u njegovim akcijama. Berluskoni u nasledstvo ostavlja opasnu mešavinu zasićenosti politikom i izborima. Prema najnovijem ispitivanju javnog mnjenja Italijani jedino nisu izgubili poverenje u Evropsku uniju i Evropski parlament.

Fini zvuči kao da želi da stvori prostor za modernu, liberalnu koaliciju desnog centra. Ali, bilo bi pogrešno slaviti ga kao spasioca Italije. Fini je 16 godina podržavao Berluskonija i njegov projekat i tako je saodgovoran za stanje u kome je sada zemlja. Možda će mu uspeti da zada konačni udarac sistemu Berluskoni. Ali sistem Berluskoni propao je pre svega zbog njegovog tvorca – Silvija Berluskonija“, piše list Zidojče cajtung.

Na sledećoj strani:

O taktici „krv za naftu“ i „zvezdanom času demokratije“

Gutenberg na miniranom terenu

List Vestdojče algemajne cajtung piše o zaštiti ekonomskih interesa: „Povezivanje ekonomske politike i bezbednosti predstavlja politički miniran teren. To je iskusio bivši predsednik Keler kada je tokom posete nemačkim vojnicima u Avganistanu nespretno govorio o slobodnim trgovinskim putevima i vojnom angažovanju. Sada je dobio zakasnelu podršku ministra odbrane Gutenberga. Može se poći od pretpostavke da CSU-ministar ne govori u prilog politici ‘krv za naftu’ iračkog ratnika Džordža Buša. Gutenberg je jednostavno shvatio da će nadmetanje za sirovine kojih je u svetu sve manje i u kome rastu potrebe za energijom biti sve ogorčenije. Primer Roga Afrike pokazuje da od toga korist mogu izvući i terorističko-pljačkaške bande. Upravo tamo je u pitanju sloboda trgovačkih puteva na koju misli Gutenberg i o kojoj je govorio Keler. I Bundesver tamo učestvuje u akcijama protiv gusara. Gutenberg je pokrenuo raspravu koja ne donosi političke poene, ali koja se mora naći na dnevnom redu. Tu raspravu potrebno je voditi oprezno i sa merom – Keler nije uspeo, Gutenberg bi trebalo da bude uspešniji.“

Povodom demonstracija protiv prevoza nuklearnog otpada u skladište Gorleben list Merkiše algemajne primećuje: „Iritira već to što Renata Kinast, poslanica koju je izabrao narod i koja je predsednica poslaničkog kluba Zelenih u Bundestagu, u svemu što se događalo oko Gorlebena vidi ‘zvezdani čas demokratije’. Četiri dana se 20 hiljada policajaca borilo sa 25 hiljada ogorčenih demonstranata kako bi omogućili zvanično odobren prevoz krajnje opasnog tereta i sve to je koštalo 25 miliona evra – da li je to zvezdani čas demokratije!?“

List Frankfurter algemajne cajtung se bavi razvojem elektroautomobila i piše: „Nemačka industrija traži od vlade subvencije od četiri i po milijarde evra za razvoj električnih vozila. Više od polovine sume predviđeno je za istraživanje pogona i tehnologije čuvanja energije, te za obuku stručnjaka. Za sada nema zahteva da država i subvencioniše prodaju tih automobila ili da pruži poreske olakšice njihovim vlasnicima. O premijama za kupovinu elektroautomobila, koje već postoje u nekim zemljama, odlučivaće se na proleće.

Predstavnik vlade stavio je do znanja da će biti teško pridobiti javno mnjenje za pomoć tih razmera, jer je automobilska industrija već tokom privredne krize dobila veliku pomoć na osnovu programa ‘staro za novo’. Tada su subvencije dostigle pet milijardi evra, tako da će sada industrija sama morati da preuzme najveći deo troškova za razvoj električnih vozila“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević