Voda u BiH se povlači, predstoji mnogo posla

Savski nasip na području Bijeljine odbranjen je nadljudskim naporima, prvenstveno angažovanjem velikog broja ljudi koji su došli iz svih krajeva Bosne i Hercegovine. „Situacija je više nego teška, pozivamo sve ljude da dođu u velikom broju, da pomognu ovde odbrani cele Semberije, naše bh. žitnice. Uspeli smo za sada da odbranimo najugroženija bijeljinska sela, smenujemo se, dolaze ljudi sa svih strana“, kažu građani Semberije, ali i drugih delova BiH koji su došli da pomognu odbrani od poplava.

Što hitnija dezinfekcija terena

Među njima ima ljudi iz Foče, sa Pala, ali i iz Tuzle i Gračanice koji su hteli da daju svoj doprinos odbranama od poplava. U Šamcu je stanje teško jer je se voda još nije povukla, a nekoliko hiljada građana evakuisano je iz svojih domova.

Što se tiče Doboja, gde je voda pre dva dana poplavila ceo grad, život se polako normalizuje, iako se u gradu nalazi ogromna količina mulja koja je ostala od poplava. Nadležni pozivaju sve koji mogu da dođu i pomognu u raščišćavanju terena s obzirom na to da se u narednim danima prognoziraju visoke temperature, što može pogodovati razvoju zaraze. Na mestima gde se to može, stručne službe počele su sa dezinfekcijom terena. „Pre dezinfekcije potrebno je da građani mehanički očiste prostorije, potom da se deterdžentom operu sve površine koje su bile pod vodom. Tek nakon toga epidemiološke službe mogu da izađu i tek onda dezinfekcija zapravo ima smisla“, kažu u epidemiološkim službama u BiH.

Klizišta prete domaćinstvima

Problem u ovom trenutku je i veliki broj klizišta koja su pokrenuta usled obilnih padavina. Najteže stanje je na području Olova, Zavidovića, ali i Maglaja. Na tom prostoru ugroženo je na desetine kuća. U Federalnoj upravi Civilne zaštite potvrdili su da je u selu Rečica nadomak Olova ugroženo 15 kuća, gde se deo planine spušta i preti da ugrozi celo selo. „Ne znamo šta da radimo. Uništene su štale, ne znamo kuda sa stokom, ovo je katastrofa. Odsečeni smo od svih, nemamo struje, hrane i vode“, kaže nekolicina meštana koja je još ostala u ovom selu.

U naselju Crno Blato u Tuzli takođe je pokrenuto klizište odakle se evakuiše stanovništvo. Na području opštine Kalesija aktivirano je klizište u dužini od čak četiri kilometra, čime je ugroženo na desetine kuća.

Ministarstvo bezbednosti BiH saopštilo je da su helikopteri Oružanih snaga BiH najviše delovali na području Doboja, Bijeljine i Orašja za medicinsku evakuaciju i dostavu humanitarne pomoći. Takođe podsećaju da je oko 1.500 vojnika raspoređeno i u sve ostale gradove širom BiH, gde god je to potrebno.

Građani ujedinjeni

Robne rezerve Republike Srpske stavile su na raspolaganje sve čime trenutno raspolažu, a kapacitete dopunjavaju robom koju prikupljaju građani. Međutim, zanimljivo je da Vlada Federacije, iako je proglašeno vanredno stanje, nije dala saglasnost za upotrebu robnih rezervi. „Crveni krst još nije iskazao potrebu za hranom jer ima dovoljno donacija od naših građana i privrednih subjekata tako da se nije još podneo zahtev robnim rezervama da oni daju robu iz svojih skladišta“, rekao je za federalnu televiziju potpredsednik Vlade Federacije Jerko Ivanković Lijanović.

A građani su se ujedinili kao nikada do sada. Sa svih strana se čuje kako ne sme biti nikakvih barijera u ovom trenutku za pomoć. Hrana, voda, lekovi, odjeća i sve što je potrebno stiže sa svih strana, od inostranstva, gde je dijaspora u nekoliko gradova u Austriji i Nemačkoj organizovala prikupljanje pomoći, do građana u BiH koji se sami organizuju i pomažu ugroženom stanovništvu. U Sarajevu su se organizovali studenti koji su prikupili pomoć za ugroženo stanovništvo u gradovima BiH. Njih 500 u 12 autobusa dostaviće najosnovnije za ugrožena područja.

Zajednička aplikacija za pomoć

Pomoć je stigla i iz Makedonije i Slovačke, a pristiže i iz drugih zemalja. Iz Uprave za indirektno oporezivanje kažu da su granični prelazi na koje se na severu zemlje može uvesti roba - Gradiška, Gradina, Izačić, Hukića brdo i Brod. Upućena je i inicijativa Savetu ministara BiH da donese posebnu odluku o oslobađanju plaćanja uvoznih dažbina i inspekcijskog nadzora za svu robu namenjenu u humanitarne svrhe za područja pogođena poplavama u Bosni i Hercegovini.

„Carinjenje se vrši po skraćenoj carinskoj proceduri na način da se iskopira sva prateća dokumentacija koja prati tu pošiljku kao što su pošiljalac, specifikacija robe, primalac i sl. Evidentira se u naš kontrolnik i roba se propušta na teren“, kaže Ratko Kovačević iz Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

Da je nesreća ujedinila region potvrđuju i najave da bi BiH, Hrvatska i Srbija mogle zajedno da apliciraju za pomoć Evropske unije za saniranje posledica šteta nastalih usled poplava, potvrđeno je hrvatskim medijima iz Ministarstva spoljnih i evropskih poslova Republike Hrvatske.