Vodi li stav SAD ka novom hladnom ratu?

Apsolutno preterana reakcija Moskve bila je podjednako kobna kao i predhodno agresivno ponašanje Gruzije. Čudi što SAD nisu zaustavile Gruziju, pogotovo što je Kondoliza Rajs u julu bila u tom području i razgovarala i sa Rusima i sa Gruzinima. Ako je tada ostavila i trag utiska da bi SAD mogle tolerisati ili čak vojno podržati akciju Gruzije u Južnoj Osetiji, sada mora da dopusti pitanje koliko je saodgovorna za tragediju.

Oklevanje Amerike

Kada je sukob počeo predsednik Džordž Buš bio je na Olimpijskim igrama u Pekingu i očigledno nije video nikakav razlog da ozbiljno interveniše. Kada se u ponedeljak vratio iz Pekinga i razgovarao sa savetnicima za bezbednost Buš je postao oštriji, ali su prošla još dva dana pre nego što se američki predsedik odlučio za akciju. U međuvremenu su Evropljani napravili mirovni plan, ali očigledno nisu imali snage da ga nametnu. Za to im je potrebna pomoć SAD. Sada su tu pomoć dobili time što će američko vazduhoplovstvo i mornarica dopremiti humanitarnu pomoć Gruziji. Tako je Buš prebacio loptu u rusko dvorište.

Rusija sada mora da pokaže da drži obećanje da će pristupni putevi Gruziji ostati otvoreni i da će američki avioni i brodovi stići kuda su krenuli. Sve drugo Vašington bi shvatio kao direktan sukob.

Samo Amerika može da parira Moskvi

Srećom, vojni sukob za sada niko ne pominje, a ko poziva na veći pritisak na Moskvu morao bi biti oprezniji. Buš sada čini ono što se očekivalo da učini u slučaju iračke krize – daje prednost međunarodnoj diplomatiji. Podrška mirovnim naporima Francuske je nešto što se odavno nije čulo iz Vašingtona.

Istovremeno, nemoguće je prevideti da su SAD izgubile uticaj, ali su i dalje jedine koje imaju čime da pariraju Moskvi. Evropljanima ostaje nada da će u tome biti uspešne.