Vojna hunta usrećuje narod

Jasno je da vojni puč u medijima ne izgleda dobro. Jer fotografije tenkova i teško naoružanih vojnika nikoga ne mogu da uvere u časne namere generala. Zbog toga je nacionalni Savet za red i mir, kako sebe naziva rukovodstvo vojne hunte, pokrenuo propagandno osvajanje vlasti.

Program informativnog kanala je još u vreme vojnog puča bio prekinut. Umesto toga, širom zemlje emitovan je signal vojnog kanala: patriotske pesme, dokumentarni filmovi o voljenom kralju i paradama tajlandske vojske. Sve je to trebalo da doprinese širenju ponosa, sreće i jedinstva.

Deo programa bio je čak i četvorodnevni festival nazvan Sreća (održan od 22. do 25. jula) sa sve rok koncertima i projekcijama filmova, ali molitvama za mir. „Imamo sredstva za izgradnju nacionalne harmonije koja će naš narod ponovo učiniti srećnim“, rekao je Banpot Ponpian, portparol vojske.

Aplikacija za srećan život

Dovitljivi biznismeni došli su na ideju kako da kompleksnoj političkoj situaciji u zemlji pronađu alternativu. Jedna softverska kompanija je osmislila aplikaciju za pametne telefone, koja fotografije pretvara u strip ilustracije, ali sa vojnim detaljima. Aplikacija se zove Vojna nalepnica (Army Sticker) i već je preplavila tržište. Na društvenim mrežama su osvanule brojne ilustracije, pored ostalog i one na kojima se može videti general okružen srcima ili ukrašeni tenkovi u pratnji veselih vojnika.

Strategija vojnog vrha je jasna: sve kritike zameniti srećom, a probleme slavljem. I izgleda da je atmosfera u zemlji zaista takva. Kralj Rama IX je u međuvremenu odobrio prelazni Ustav nacionalnog Saveta za red i mir.

Sreća umesto kritike

Pol Čembers, direktor Istraživačkog centra za južnoazijske studije u Čijang Maju, kritikuje usvajanje ustava. „Ustav daje legitimitet preuzimanju vlasti, koja je sada u rukama vojske. Najavljuje reforme koje će vojsci dati kompletnu kontrolu nad zakonodavnom i izvršnom vlašću. I na kraju omogućiti opštu amnestiju za vojnike“, tvrdi Čembers. U svakom slučaju, prelazni Ustav, nesumnjivo utvrđuje kurs koji će oslabiti svaku buduću (civilnu) vladu.

Vojnika na ulicama više nema, ali i dalje je prisutan pritisak na novinare, intelektualce i aktiviste. Svima je jasno dato do znanja da neće biti tolerisano kritičko izveštavanje o radu vlade. Društvene mreže se nadgledaju, neke su čak i blokirane, a međunarodna organizacija za ljudska prava Amnesti govori o klimi straha.

Više od osam sedmica nakon puča cenzura medija jeste manja, ali nova pravila vojnoj hunti omogućavaju da reaguje u slučaju „klevete iz nemoralnih pobuda i narušavanja poverenja javnosti“. A ta naizgled kompleksna formulacija predstavlja ogroman manevarski prostor i pokriće za represivne mere, onda kada vojna vlast proceni da su neizbežne.