Vojnici odlaze, problemi ostaju

„Misija koju sprovodi NATO je uzrokovala mnogo muka za Avganistan, puno izgubljenih života, bez dobitaka, jer zemlja nije bezbedna“ – ovo su reči avganistanskog predsednika Hamida Karzaja. Kada se zapadne snage povuku do kraja sledeće godine, završiće se dugogodišnja misija u kojoj neprijatelj nije pobeđen, a Avganistan ništa srećniji nego ranije. Međutim, generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmunsen oštro odbacuje ove tvrdnje. Smatra da je ova ratom razorena zemlja prešla dug put tokom prethodne decenije. „Promene su izuzetne, a naše ulaganje u živote i resurse je bez presedana. Niko to ne može da porekne. Ti napori treba da se poštuju“, kaže Rasmusen.

Talibani i dalje moćni

Prvobitni cilj misije ISAF bio je osposobljavanje vlade u Kabulu da omogući bezbednost širom zemlje i osigura da ova država nikada više ne postane utočište za teroriste. „Talibani možda više nisu na vlasti, ali ipak prete da će je preuzeti“, kaže za DW Majkl Kugelman, stručnjak instituta „Vudro Vilson“ iz Vašingtona. „Teroristi već imaju stvarnu kontrolu nad ključnim područjima u Avganistanu, naročito na jugu i istoku.“ Dodaje da je Al Kaida jednostavno prebacila svoje glavne baze u susedni Pakistan odakle će se jednako lako vratiti.

Cenu sopstvene intervencije platio je i Zapad. Više od 3.300 vojnika koalicionih snaga je poginulo od oktobra 2001, kada su stupili na tlo Avganistana. Najviše kovčega spremljeno je za Amerikance, čak 2.156, a Sjedinjene Države su potrošile i najviše para – 660 milijardi dolara, od čega je 56 milijardi na opremanje i trening avganistanskih snaga bezbednosti. Ali najveću cenu platili su civili, hiljade mrtvih i raseljenih koji su postali meta Talibana. Taktika gerile bila je jasna – zaobilaziti strane vojnike, a zavoditi teror među civilima.

Odličan recept za katastrofu

Razorena zemlja ostaće sada na plećima avganistanskih snaga, za koje Kugelman kaže da su delimično pogođene upotrebom droga, nepismenošću, dezerterstvom i borbenom nesposobnošću. „Ove oružane snage upravljaju jednim od najnesigurnijih područja na svetu. Sve je ovo jedan odličan recept za katastrofu, bez obzira na to koliko Avganistan i njegovi saveznici širom sveta pokušavaju da ulepšaju ovaj problem“, tvrdi Kugelman. Vanda Felbab-Braun sa instituta Brukings slično gleda na stvar. „Avganistanske trupe i dalje imaju probleme sa potpuno neodgovarajućom logistikom, održivošću i drugim kapacitetima podrške. Takođe su izuzetno pogođeni korupcijom, nepotizmom, etničkim i patronažnim rascepima“, kaže ona za DW.

Ostaje nejasno kako će međunarodna zajednica dalje podržavati Avganistan, nakon što odande odu naoružane trupe. Obećana je pomoć u obuci, savetodavna i finansijska podrška, ali sve to nije dovoljno definisano.

Deca krenula u školu

Iako najoštriji kritičari kažu da Zapad praktično izručuje Avganistan talibanima, niko ne može da ospori da je bilo određenih pomaka prethodnih godina. Tako danas 7,8 miliona dece ide u školu, dok je pre misije ta brojka bila jedva milion. Preko 2,8 miliona devojčica se školuje, dok je četvrtina mesta u parlamentu rezervisana za žene. Iako je Avganistan i dalje jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, ekonomija je doživela iznenadni procvat – doduše, sa veoma niske početne pozicije. Podaci Svetske banke pokazuju da je u periodu od 2003. do 2012. bruto nacionalni dohodak porastao za 9,2 odsto.

„Napravljene su i brojna unapređenja u oblasti komunikacija, saobraćajne infrastrukture i zdravstvenih usluga, od kojih je većina bila omogućena donacijama članica NATO. Tako je Nemačka ulagala do 430 miliona evra godišnje u rekonstrukciju civilnih aktivnosti“, rekao je Rolf Tofoven, direktor nemačkog Instituta za istraživanje terorizma i bezbednosnih politika.

Obični problemi neobične zemlje

Tek nešto više od polovine Avganistanaca smatra da se njihova zemlja kreće u dobrom pravcu. Osim bezbednosti, njihovi problemi sasvim su „obični“ – radna mesta, obrazovanje, javne usluge i korumpirani političari. Vlada prolazi kroz krizu legitimiteta od kako je optužena da je pokrala izbore 2009. godine. „Na vladu u Avganistanu se gleda kao na gramzivu, sklonu zloupotrebama i isključivanju i potpuno ravnodušnu na stradanje naroda“, tvrdi Felbab-Braun.

Upravo zato poznavaoci prilika smatraju da je ključno da predsednički izbori sledećeg aprila bbudu transparentni, da vlada legitimno predstavljala sve Avganistance i da na kraju uspe proces pomirenja sa Talibanima.

Autori: Gabrijel Domingez / Nevena Cukućan
Odg. urednik: Nemanja Rujević