Da li će Nemce vojnici čuvati od terorizma?

Nakon što je prošlog četvrtka nemačka kancelarka Angela Merkel u planu od devet tačaka opet dotakla i mogućnost da nemačka vojska pomaže u mogućim većim terorističkim napadima unutar Nemačke, oglasila se i nemačka ministarka odbrane Fon der Lajen. Ona već najavljuje konkretne mere: već krajem leta bi pokrajinski ministri unutrašnjih poslova mogli da se dogovore o takvoj mogućnosti, a ona svakako želi da se Bundesver pripremi za takve zadatke u vežbama sa policijom. "Mora postojati jasan sistem uzbunjivanja, moraju biti jasne nadležnosti i mora biti dovoljno ljudi na raspolaganju." Ali i ona zna da u Nemačkoj, s obzirom na istoriju, ima mnogo onih koji odbijaju ulogu nemačke vojske u "vojnim misijama unutar zemlje". Zato i ministarka odbrane smatra da je "ispravno i važno" da se o tome raspravlja. Međutim i njoj su se otvorile oči kad se dogodio napad u Parizu. Mi u Nemačkoj se možemo samo nadati da nikad neće doći do tako velike akcije, ali da je njoj "draža skepsa, nego da se kasnije kajemo što se nismo pripremili."

Bundesver - oprezan

A skepsa - i otvoreno odbijanje takve ideje koju je predstavila Angela Merkel, zaista se može čuti iz svih krugova. Vrh nemačkih oružanih snaga, po načelu nemešanja vojska u politiku, suzdržan je i samo dopušta mogućnost da i u Bundesveru postoje određene jedinice koje bi mogle biti od pomoći civilnim snagama. U krajnju ruku, Bundesver ima i više nego dovoljno posla u svojim misijama u inostranstvu, a i budžet za vojsku se već godinama samo smanjivao.

Po nemačkom Ustavu nemačkoj vojsci je dozvoljeno da deluje u domovini samo u izuzetnim okolnostima. To je naravno moguće u slučajevima prirodnih katastrofa. Pomoć u takvim situacijama je u međuvremenu postala rutina.Ali izlazak naoružane nemačke vojske na ulice, po ustavu je dozvoljeno zaista u samo izuzetnom slučaju: "Za odbranu od preteće opasnosti za opstanak ili slobodarski demokratski poredak Savezne Republike Nemačke ili neke od pokrajina" (čl. 87a tačka 4.) - drugim rečima, u slučaju vanrednog stanja. Tada se vojska može poslati i da "čuva civilne objekte i u borbu protiv organizovanih i vojno naoružanih pobunjenika."

Budesver već sme da "uskoči"

Međutim, postoji i odredba Ustavu koja je i nemački Ustavni sud navela na odluku iz 2012. da načelno dopusti pomoć vojske u slučaju terorističkih napada koji se mogu tumačiti i kao "naročito teška nesreća." U tom slučaju na snagu stupa odredba po kojoj je svim državnim službama naloženo da pomažu jedna drugoj. Dakle, ako policija nešto ne može da postigne, može da uskoči vojska.

To se zapravo već događa - i ne uvek pred očima javnosti. Već nakon terorističkog napada 11. septembra 2001. i nemačkom ratnom vazduhoplovstvu je naloženo da, u slučaju takve terorističke pretnje interveniše i da, ako nema drugog izbora, obori civilni avion ako je on otet i teroristi hoće da ga iskoriste kao oružje. Nekoliko puta godišnje se događa da neki od civilnih aviona izgubi radio-vezu s tornjem ili se pojavi avion koji se ne može identifikovati. Presretači tada stvarno poleću da "vide šta se to događa" - i ti avioni su naoružani.Isto tako, i tokom prošlogodišnje navale izbeglica u Bavarskoj su se i policija i sve nadležne službe obratile Bundesveru da im pomogne svojom logistikom: postavljanjem poljskih kuhinja i šatora. Jer zaista nema te institucije koja ima takvih kapaciteta, i to tako razvijenih - vojni kuvari se izbeglicama mogli čak ponuditi i halal obroke.

Policija ne želi promene

Ali dok vojska uglavnom ćuti i čeka komande, iz policije se čuju mnogo jasnije kritike takvih ambicija nemačke kancelarke. Predsednik sindikata policije Oliver Malhov napada političare što im je tek sada postalo jasno da je potrebno više policijskih službenika, nakon što su godinama štedeli i ukidali radna mesta u policiji. Tako zapravo u ovoj zemlji treba, tvrdi Malhov, oko 20.000 dodatnih policijskih službenika.

"Ako nam treba više policajaca, onda to znači da nam treba više policajaca - a ne vojnika. Mi se ne nalazimo u ratu. Treba stvari videti onakvim kakve jesu: teroristi su obični prekršioci zakona i ubice i zadatak je policije da se s njima obračuna", rekao je Malhov.Prošlog četvrtka (28.7.) je i vlada Bavarske intenzivno analizirala napad u Minhenu i šta bi bilo potrebno da je taj napad poprimio veće razmere. Naime, po prvim informacijama, u napadu u Olimpijskom trgovačkom centru svedoci su govorili o čak tri napadača koji su "naoružani dugim cevima". Kad je policija stigla na mesto krvoprolića, nije zatekla ni jednog teroristu - što je moglo značiti da su negde u Minhenu trojica terorista koji su u stanju da naprave još gori masakr.

Policija Minhena je u najkraćem roku mobilizovala sve raspoložive službenike, neki su došli u pomoć čak iz susedne Austrije, ali u takvom slučaju bi trebalo osiguravati još veća područja. Zato je zapravo već u stanje pripravnosti bila stavljena jedna jedinica vojne policije, baš kao i vojna sanitetska služba - na minhenskoj policiji je bila odluka, da li će ih pozvati. Na sreću, pomoć vojske nije bila potrebna.

Nema izgleda za promenu ustava

Ali bavarski CSU u predloženom konceptu "Bezbednost kroz snagu" traži mnogo oštrije mere u bezbednosnoj politici i tu onda žele i pomoć Bundesvera i u misijama u zemlji i u nadzoru državne granice - ako to bude potrebno. Vlada Bavarske isto tako misli da postojeće tumačenje Ustava nije dovoljno i da to treba jasno regulisati. Utoliko se i zalaže za promenu Ustava.No upravo tome se odlučno protive socijaldemokrati. Ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer tvrdi da "nema razumnog povoda" niti da se o tome raspravlja, a kamo li da SPD prihvati promenu Ustava. Konačno, to se videlo i u Minhenu gde je policija "svojom brzinom i izuzetnom profesionalnošću" pokazala da nema praznina koje se "mogu ili čak moraju puniti Bundesverom", izjavio je političar socijaldemokrata.

Potpredsednik poslaničkog kluba Zelenih, Konstantin von Noc čitavu ideju "vojne pomoći" policiji smatra dokazom "bespomoćnosti i besmisla", tako da i ta stranka odbija promenu Ustava. Ukratko, nemačkoj kancelarki bi bilo gotovo nemoguće da okupi dvotrećinsku većinu za takvu inicijativu. Ali Angela Merkel je uverena da promena Ustava zapravo nije potrebna, a isprva se ionako radi samo o zajedničkim vežbama policije i određenih jedinica Bundesvera. U svakom slučaju svi se nadaju da one nikad neće morati da krenu na zadatak.