„Volimo vas, ali sklonite naselja!“

Merkiše algemajne iz Postdama o razgovoru Merkel i Netanjahua piše: „Merkelova je pokazala hrabrost tako što je od Netanjahua jasno zahtevala da okonča izgradnju naselja. Time je pobila uvreženu predrasudu da nemački političari ne smeju da kritikuju Izrael. Naravno da to mogu - ali s adekvatnim tonom. Merkelovoj je to pošlo za rukom jer je takođe dala do znanja da će Nemačka iz istorijskih razloga uvek biti na strani Izraeala i da ima posebnu obavezu da zaštiti jevrejsku državu“.

Tririšer volksfrojnd prenosi: „Taktika izraelskog premijera Benjamina Netanjahua s kojom je došao u Berlin glasila je otprilike ovako: „Ako od mene tražite da prekinemo izgradnju izraelskih naselja u oblastima naseljenim Palestincima, onda ću od Vas zahtevati sankcije protiv Irana koji nam preti atomskom bombom“. Angela Merkel je odbila bilo kakvo mešanje te dve teme. Mir na Bliskom istoku je sasvim druga tema. Nemačka kao prijatelj Izraela može da kaže da je podizanje naselja trenutno najveća prepreka ponovnom oživljavanju mirovnih pregovora. Premijer Netanjahu odlazi kući sa porukom da su EU, uključujući i Nemačku, i SAD složne oko ove teme, i da on mora da se pokrene“.

Nemci ne mare mnogo za krizu

O potrošačkoj groznici Braunšvajger cajtung piše: „Neki ljudi se pitaju da li da priušte sebi još neki jeftin proizvod, pre nego što poraste inflacija. Ipak lov na snižene proizvode ne treba da vodi potrošačkoj groznici. Mnogi ljudi potroše i poslednji evro, što potvrđuje i visok broj privatnih insolvencija. Zato je baš u kriznim vremenima neophodno donositi odluke trezveno. Inače bi pobednici krize brzo mogli postati njeni gubitnici”.

Minhner merkur piše: „Čini se da nema krize kod većine Nemaca. Državne mere za podsticaj privrednog rasta su urodile plodom. Premija „staro za novo“ napunila je autokuće, a sniženje poreza kase privatnih domaćinstava. Tu je i instrument zapošljavanja na određeno vreme koji zauzdava brojke o nezaposlenosti. Ti programi, nažalost, neće biti efikasni na duže staze“.

Žene vole slabo plaćene poslove?

O tome zašto se žene odlučuju za zanimanja koja su lošije plaćena Flensburger Tageblat piše:

„Većina devojčica se odlučuje za tradicionalno zanimanje koje je malo plaćeno. Očigledno da rado postaju frizerke, prodavačice, asistentkinje lekara, jer su im ti poslovi zanimljivi. Novac im nije na prvom mestu.

Ipak postavlja se pitanje zašto mlade i starije žene radije tiho pate nego da se aktivno zauzmu za sopstvene interese. Pozivati se na Vladu - ne pomaže mnogo. Žene moraju svesno da sagledaju šta mogu i šta svakodnevno čine i da jasno formulišu kakvu nadoknadu za to očekuju od svog poslodavca“.

priredila: Ivana Ivanović

odg. urednik: Nemanja Rujević