Voz ili avion – koliko nas zaista košta let?

Letovi se često čine kao brža i jeftinija opcija za putovanja. Ali taj utisak vara, kako su pokazala istraživanja DW. Kad se uračunaju čekanja i zagađenje životne sredine, onda stvarni troškovi izgledaju sasvim drukčije.

Potrebno je samo par klikova na internetu i odmah se može saznati koliko košta avionska karta recimo iz Beograda do Dortmunda. Niskobudžetni letovi su sve primamljiviji za sve veći broj ljudi u Evropi koji žele na kratak odmor, da posete porodicu ili idu na poslovni put. Putovanje je dovoljno brzo za jedan vikend-izlet i košta znatno manje od vožnje vozom. Međutim, mnogi uopšte nisu svesni da ti letovi sa sobom nose i skrivene troškove. Na kraju, avionski saobraćaj s velikim količinama izduvnih gasova u velikoj meri doprinosi zagađenju životne sredine.

Ekonomija | 22.08.2018

Da bi se sagledali pravi troškovi putovanja, DW je sproveo istraživanje i skupio podatke o hiljadama cena, vremenima putovanja, ali i o izduvnim gasovima vozova, odnosno aviona – a sve na osnovu šest direktnih veza između evropskih gradova: Berlin-Varšava, Minhen-Budimpešta, London-Amsterdam, London-Marselj, Pariz-Barselona i Cirih-Milano. Naša analiza pokazuje na kojim rutama se isplati putovati vozom umesto avionom i kako se menja cena kada bismo morali da plaćamo za dugoročno zagađenje životne sredine koje se na taj način prouzrokuje.

Odlučujući faktori: cene karata i trajanje putovanja

Za svaku deonicu smo pre početka putovanja prikupili podatke o cenama karata u vremenskom periodu od šest nedelja. Cene za avio-karte potražili smo na stranici „Google Flights“, a cene za vozove na „Trainline“. Te dve internet-platforme skupljaju cene različitih ponuđača. Ova grafika pokazuje šta je na kraju u proseku ispalo jeftinije. Crvena crta prikazuje letove, plava vozove – nedeljni prosek cena.

Data visualization Ticket prices over time

Za deonice na kojima su ponuđeni niskobudžetni letovi ne čudi što je jeftinije leteti. Međutim, putovanje vozom na tri deonice ispalo je ipak jeftinije.

Priroda i životna sredina | 27.09.2017

Pri rezervaciji karata, bilo da se radi o letu ili vožnji vozom, analazirali smo i vreme koje je potrebno za putovanje. Tako nas često od vožnje vozom odvraća upravo trajanje putovanja u odnosu na ono koje je potrebno za let. Ali to nije pravo poređenje, jer voz u pravilu polazi sa železničke stanice koja je u gradu i vozi do stanice koja je u nekom drugom gradu. U slučaju letova mora se uzeti u obzir i vreme koje se potroši na dolazak do aerodroma, zatim za čekiranje i prolazak kroz bezbednosne kontrole. To let može da produži i za tri sata.

Emisije ugljen-dioksida

Uz to, mogući su nepredviđeni troškovi, poput dodatnog prtljaga ili rezervacije sedišta u avionu. Ali kako izračunati skrivene troškove koje letovi prouzrokuju kada je u pitanju zagađenje životne sredine? DW je za svoje istraživanje koristio brojke IFEU, firme za ekološko savetovanje koja upravlja sistemom „EcoPassenger“. Ta internet-stranica procenjuje emisije štetnih gasova po putniku.

Kako bi se ti troškovi izračunali, potrebno je najpre odrediti koliko izduvnih gasova jedan putnički avion prouzrokuje. Pritom je činjenica da se na kratkim letovima troši više kerozina, nego na dugim. Takođe smo uzeti u obzir i izračunali koliko se ugljen dioksida ispušta tokom sagorevanje kerozina. To nije teško izračunati, ali u svemu tome ima jedna začkoljica. Naime, motori aviona ispuštaju i druge štetne supstance, ali naučnici još uvek ne mogu jasno da odrede u kolikoj meri one zagađuju životnu sredinu.

Brzi vozovi, s druge strane, kreću se uz pomoć električne energije i zato se procene o emisijama štetnih gasova u tom slučaju baziraju na emisijama koje nastaju prilikom proizvodnje energije koju ti vozovi troše. A način na koji se proizvodi energija razlikuje se od zemlje do zemlje. Poljska je, recimo, 2015. godine 89 odsto svoje struje proizvela iz uglja, gasa i nafte. U Nemačkoj je taj konvencionalni način proizvodnje električne energije iznosio samo 58 odsto.

Ekonomisti već dugo rade na ideji da se i CO2-emisije etiketiraju cenama. Reč je o takozvanim „socijalnim troškovima“, odnosno onima koji nastaju zbog klimatskih promena koje društvo takođe koštaju. Još nema konsenzusa među naučnicima o tome koliko bi ti socijalni troškovi trebalo da iznose. DW je za svoju evaluaciju pošao od 574 američka dolara (489 evra) po metričkoj toni CO2, a na osnovu naučnih rezultata irskog Instituta za ekonomska i socijalna istraživanja. Pritom se radi o najvećoj proceni naučnika po pitanju socijalnih troškova.

Radije avionom nego vozom?

Dakle, ukoliko se te socijalne troškove dodaju u cene za naša putovanja vozom odnosno avionom, slika se odjednom menja. Ukoliko se svi navedeni aspekti uzmu u obzir, pokazuje se da je putovanje vozom na gotovo svim rutama povoljnije od putovanja avionom.

Povezani sadržaji

CO2-porez kao rešenje i motivacija

Naravno da je u ovom slučaju reč samo o eksperimentu, jer ne postoji akademski konsenzus oko toga koliki su zaista troškovi emitovanja CO2. Ipak, nekakav porez na cene karata koji bi se bazirao na količini emisije štetnih gasova, mogao bi da bude dobar način da se smanji količina avio-saobraćaja, a ljude bi mogao da motiviše na razmišljanje o opcijama putovanja koje u tolikoj meri ne zagađuju životnu sredinu.

Dejvid Hodžkinson, docent na univerzitetu Zapadne Australije, zalaže se za takav porez. „Ljudi to razumeju“, uveren je. „Sigurno da im se to ne sviđa, ali shvataju prednosti takvog poreza. Većina ljudi, pa čak i avio-industrija, prihvatili bi činjenicu o potrebi dodatnih troškova zbog emisije štetnih gasova nastalih u avio-saobraćaju.“

Rodžer Tajers, naučnik koji se bavi istraživanjima ljudskog ponašanja, smatra da viši troškovi ne bi sami po sebi bili dovoljni da se smanji potražnja za letovima. „Letenje je u međuvremenu tako ukorenjeno u ponašanju ljudi, da bi ih skuplje karte teško od toga odvratile. Oni koji lete su – globalno gledano – bogati i mogu to podnijeti.“ I zaista, naučnici su procenili da samo dva do tri odsto ljudi na svetu godišnje koristi međunarodne letove.

Tajers poručuje kako bi trebalo više uložiti u brze vozove kako bi oni postali još brži i atraktivniji. Kao i da su ljudima potrebni kulturološki znakovi koji bi ih ohrabrili da promene svoje ponašanje. Evropski šefovi vlada, smatra, nisu međutim voljni da učine nešto protiv rastućeg putničkog avio-saobraćaja. „To je jedan veoma pouzdan izvor privrednog rasta“, kaže Tajers. „Vlade zato ne žele da raspravljamo o smislenosti i besmislenosti letenja avionom.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Kruzeri: blagoslov, pošast ili i jedno i drugo?

Ogroman biznis za brodare

Ovakvom razvoju turizma najviše razloga raduju e vlasnici kruzera. Ove godine će, prema procenama, svoj odmor na krstarenju da provede oko 25 miliona ljudi. Samo britansko-američka korporacija „Carnival“ je 2015/2016 zaradila 16 milijardi američkih dolara. Zarada nemačkih brodara je u 2016. godini iznosila oko 3,4 milijarde evra.

Kruzeri: blagoslov, pošast ili i jedno i drugo?

Top 10 najvećih brodara na svetu u 2015.

Mereno prema broju putnika su najveće kruzerske firme američke. Tek na 9. mestu je „Aida Cruises“, nemačka ćerka-firme „Carnival“. Prvak u branši „Royal Caribbean“, međutim, odvede na krstarenje čak tri puta više putnika nego „Aida“.

Kruzeri: blagoslov, pošast ili i jedno i drugo?

Dobar posao i za brodograditelje

I brodograditelji se raduju pravom bumu kruzera. Ali u Evropi postoji samo još nekoliko velikih brodogradilišta koja mogu da grade ovako velike brodove: brodogradilište „Meyer Werft“ na dve lokacije – u Papenburgu u Nemačkoj, kao i u Finskoj, zatim „Fincantieri“ u Italiji i „STX France“ u Sen Nazeru.

Kruzeri: blagoslov, pošast ili i jedno i drugo?

Ogromna potražnja

Trenutno su evropska brodogradilišta specijalizovana za proizvodnju kruzera zatrpana poslovima: „Meyer Werft“ ima popunjenu knjigu narudžbina do 2023. Između 2017. i 2026. svetskim morima trebalo bi da zaplovi 97 novih kruzera u vrednosti od 53 milijarde dolara.

Kruzeri: blagoslov, pošast ili i jedno i drugo?

Jedan graditelj, puno dobavljača

Načelno u brodogradnji važi: oko tri četvrtine broda isporučuju dobavljači – od elektronskog upravljanja, preko motora, do propelera. Branša dobavljača za nemačku brodograđevinsku industriju je sa vojih 70.000 zaposlenih tri puta veća od same brodograđevinsku industrije. U brodogradilištu „Meyer“ u Papenburgu, na primer, za izgradnju jednog kruzera angažovano je 800 dobavljača.

Kruzeri: blagoslov, pošast ili i jedno i drugo?

Krstarenja kao motor privrede

Krstarenja su u 2015. Evropi donela 41 milijardu evra, objavila je strukovno udruženje CLIA. Svetskoj ekonomiji doprinela je sa 117 milijardi američkih dolara – to je uma dobijena proračunavanjem direktnih troškova brodara, putnika, poreza i neposrednih izdataka kao i isplaćenih plata.

Kruzeri: blagoslov, pošast ili i jedno i drugo?

A ko sve to čisti?

Četrnaest sati dnevno, 72 sata nedeljno – na kruzerima je ovakvo radno vreme često normalno. Osim toga, plate su često niske, kao i porezi za brod. To je moguće samo zato što nemački brodari bez izuzetka registruju svoje brodove u inostranstvu, istražio je nemački list „Cajt“. Zaposleni su dakle gubitnici tog buma u branši.

Kruzeri: blagoslov, pošast ili i jedno i drugo?

Da li želite ovakvu posetu u svom gradu?

Lukama u kojima ove morske grdosije iz svoje utrobe izbace hiljade turista donesu doduše nešto zarade, ali putnici na kruzerima snabdeveni sa svime i shodno tome van njega i troše manje. U mnogim lukama navala gostiju s kruzera zato nije poželjna. Samo tokom jednog vikenda u avgustu u Palmi de Majorci pristalo je čak pet kruzera iz kojih se iskrcalo 20.000 gostiju!

Kruzeri: blagoslov, pošast ili i jedno i drugo?

Plutajući zagađivači

Ovakve navale menjaju karakter lučkih gradova i život lokalnih stanovnika. Osim mase ljudi po ulicama, domaćinima smetaju i izduvni gasovi brodova. U lukama motori i dalje rade kako bi se hotelski pogon snabdevao strujom. Talasi koji oni stvaraju u Veneciji uništavaju svetsku kulturnu baštinu.

Kruzeri: blagoslov, pošast ili i jedno i drugo?

Zdrav morski vazduh...

... nećete naći na kruzerima. Čak i moderni brodovi zagađuju i vazduh u lukama, i vazduh koji udišu putnici. Ovde vidite navode o količini sitnih čestica u kubnom metru vazduha: - 380.000 na palubi kruzera - 20.000 na vrlo prometnom putu - manje od 2.000 u „čistom vazduhu“

Kruzeri: blagoslov, pošast ili i jedno i drugo?

Traži se „zelenija“ tehnologija

Nijedan kruzer u Evropi ne zadovoljava sve ekološke kriterijume, konstatovala je nedavno nemačka organizacija Savez za zaštitu prirode (NABU) – pre svega zato što se kao gorivo koristi mazut, a filteri za čestice čađi se ne ugrađuju. Situacija bi mogla da se popravi tek kada 2018. budu počeli da plove na gas. Grafika: Luke u koje kruzeri najčešće pristaju/broj putnika u milionima

Kruzeri: blagoslov, pošast ili i jedno i drugo?

11 kruzera u Hamburgu

I ovakvi novi kruzeri predstavljaju se na vodećem evropskom sajmu za krstarenja na moru i rekama. „Seatrade Europe“ održan je i ove godine od 6. do 8. septembra u Hamburgu. Nakon toga su u toj severnonemačkoj metropoli na programu „Cruise Days“. Ove godine u okviru „Dana kruzera“ u hamburškoj luci je pristalo 11 kruzera – što je novi rekord.

Povezani sadržaji

Pratite nas