Vozom u slobodu
1. oktobar 2009.
Godinama su se građani DDR dovijali i na razne načine pokušavali da se domognu Savezne Reublike Nemačke. Majnhard Šreder je imao 17 godina kada je pobegao iz Istočne u Zapadnu Nemačku. On je sa svojom majkom 1960. godine iz Šverina došao u Berlin, gde su se ukrcali u prigradsku železnicu, koja je vozila za Zapadni Berlin. Znali su, da im u slučaju da ih otkrije kontrola, preti višegodišnja zatvorska kazna.
„Na granici je ušao policajac i ja sam kao i svi ostali pokazao moju ličnu kartu. Pogledao je moje isprave i otišao dalje. Nisam znao šta se događa ali jedno mi je bilo jasno. Prigradska železnica pripada Nemačkoj Demokratskoj Republici i ni slučajno ne smem glasno da se radujem“.
Reke izbeglica u Zapadnom Berlinu
Prigradska železnica je za mnoge Nemce predstavljala mogućnost da napuste DDR. Samo u prvoj nedelji avgusta 1961. godine, svakodnevno je u Zapadni Berlin na taj način dolazilo oko hiljadu i petsto izbeglica. Kada je počela izgradnja Berlinskog zida železničke stanice su zatvorene, a na granicama su postavljeni kontrolni punktovi.
„Postojao je zid koji je razdvajao grad i prigradska železnica koja ga je spajala,“
Kaže Andrea Satmari iz Berlina. Važno je napomenuti da je ta železnica u potpunosti pripadala DDR. Ta činjenica je dovodila do svakodnevnih sukoba.
„Prigradska železnica je vozila kroz Zapadni Berlin , a njom su upravljali radnici iz DDR,“ kaže Andrea Satmari.
Sukobi zbog radnika železnice
Radnici zaposleni u železnici živeli su u Zapadnom Berlinu i bili su plaćani u zapadno nemačkim markama iako su bili školovani u Istočnoj Nemačkoj i potpadali pod radno pravo DDR. To je bio jedan od razloga za stalno trvenje između dve nemačke države. Zarada od prodaje karata završavala je u DDR. Zbog toga su demonstranti nakon izgradnje Berlinskog zida demolirali vagone i psovali radnike železnice.
Kada je došlo do ujedinjenja dve Nemačke, Berlinski zid je veoma brzo nestao sa lica zemlje ali je trebalo dosta vremena dok se ponovo u potpunosti uspostavio rad prigradske železnice.
Autor: L.Lepert/.Bašić-Savić
Odg.urednik: I.Đerković