Vratite mi moj gulden!

Za razliku od američkog ustava ne postoji original Ustava EU – postoje samo prevodi. I u tim prevodima ima suptilnih razlika – jezici su se različito razvijali, izraz su različtih kultura, u njima postoje različite finese i nijanse – tako da taj ustav u svakoj članici EU ima drugačiji ton. Ono na šta su ljudi koji dele moje mišljenje upozoravali – da EU ne može da opstane, jer osim evropskih političkih elita niko ne želi takvu Uniju, jer Evropa nije kulturni, nego geografski pojam – upravo to se dogodilo. Da li me to raduje? Mnogo bih radije napisao: silno sam pogrešio i stidim se sopstvenog slepila. Ali, kao što se i strahovalo, političke elite su pre produbile, nego otklonile razlike koje postoje među nama.

Sever i jug Evrope

Nasuprot severu Evrope, gde se prilježnije radi, više štedi, rastu jelke i građani imaju odgovorniji odnos prema državi nalazi se jug kontinenta gde je uobičajena sijesta, gde se odlazi na večeru posle deset uveče, ulicama se teraju bikovi i prevara države predstavlja nacionalni sport. I severnjacima je, isključivo zahvaljujući pravilima koja su nametnule elite, natovaren na leđa dug južnjaka. Problem je što ne osećam nikakvu solidarnost ni sa Grcima, ni sa Špancima. Veoma volim Špance i Grke koje poznajem. Ali ne osećam nikakvu obavezu da brinem njihove finansijske brige. Dovoljno imam sopstvenih problema. Grci nisu žrtve neke natprirodne sile, nikakav cunami nije opustošio grčka ostrva – za ono što im se desilo sami su krivi. Hteli su rano u penziju. Hteli su 13. i 14 platu. Prekrasno! Obavezno neka bude tako. Ali, made in Greece, a ne o mom trošku.

Ne potiče samo reč demokratija iz grčkog, iz grčkog potiču i reči kriza i haos.

Nadnacionalne političke elite

Naše nadnacionalne političke elite misle drugačije o tome. Njihova verodostojnost neraskidivo je povezana sa „projektom Evropa“ i zato tvrde da moramo spasti Grke, jer smo u protivnom i sami beznadežno izgubljeni. Ali, nije tako. Što se mene tiče, Grci mogu mirno da bankrotiraju. Posle toga moraćemo da spasavamo naše banke koje su im lakomisleno pozajmile milijarde, ali to je niska cena u poređenju sa opterećenjem koje nam u godinama koje dolazi donosi EU.

Zaduženje na jugu dostiglo je dramatične razmere – EU je to omogućila i Grci i Španci, koji se nisu stideli da do ramena zavuku ruku u riznicu EU, nisu ništa drugo učinili nego iskoristili tu mogućnost. Bez EU, koja je omogućila bankama da im doznače sve te milijarde, tim zemljama nikada ne bi uspelo da se u toj meri zaduže. (Uzgred, vrhovi banaka i politike čine poseban nadnacionalni kosmos). Zajedničko evropsko tržište (ZET) bilo je idealan model za Evropu. Ali naši ambiciozni političari prilegli su na projekt istorijskih dimenzija – mirno ujedinjenje Evrope pritajenim osvajačkim pohodom nove evropske birokratije.

Ustav EU kao delo tehnokrata

Kriza u Grčkoj pokazuje nam da ujedinjena Evropa ne postoji i da je to fiks ideja briselske birokratije.Kada se u Briselu raspravljalo o ustavu EU pitao sam se zašto njegovi idejni tvorci nisu na televiziji i radiju širom Evrope. Gde su bili njihovi vatreni govori? Gde su bila njihova predavanja o evropskoj duši i evropskoj misiji u svetu? Evropski ustav nije delo otaca-osnivača proročke vizije, nego delo tehnokrata koji su namirisali veliku šansu: za rešavanje problema mediteranskih zemalja potrebne su stotine milijardi evra. Drugim rečima – dugove tih država preuzeće EU i na kraju platiće ih poreski obveznici, njihova deca i deca njihove dece. To će smanjiti standard na severu za nekoliko sledećih generacija. Brisel će to sve lepo regulisati i zemljama spasenim od bankrotstva diktirati stroge uslove. Kada akcija spasavanja ne uspe sledi inflacija i dugovi će, zajedno sa našim ušteđevinama, ispariti.

Referendumsko pitanje

Grčka je prva zemlja koja je na taj način prenela veliki deo suverenosti na Brisel. Grčka će postati pravi briselski protektorat, starim kulturnim narodom koji ima sopstvenu tradiciju i način života upravljaće nadnacionalne tehnokrate. Pitam se koliko dugo će to trajati.

Bilo bi lepo kada bi se u članicama EU koje bi trebalo da plate račun sada organizovao referendum. Pitanje bi trebalo da glasi: nije li Zajedničko evropsko tržište bez evra bolja alternativa od EU koja stenje pod teretom evra. Briselske tehnokrate koje bi u tom slučaju ostale nezaposlene sigurno bi našle posao kao kelneri u nekom grčkom restoranu. Ponekad, u dubini neke fijoke, naiđem na zatureni gulden. Nedavno sam čak našao novčanicu od sto guldena. Neću je zameniti za evre. Zadržaću je dok se ne vrati gulden. I nemačka marka. I lire. Drahme. Zajedničko evropsko tržište“, piše holandski pisac Leon de Vinter, 56, u eseju koji je objavio „Špigel onlajn“.

Pripremio: Nenad Briski

Odg. urednica: Ivana Ivanović