1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Vreme radi za bakterije

26. oktobar 2013.

Ljudi se od bakterija sve češće brane antibioticima, ali su i bakterije „naučile“ da se brane od ljudi. One postaju otporne na lekove. O posledicama razgovaraju svetski stručnjaci na Svetskom zdravstvenom samitu.

https://p.dw.com/p/1A6W0
English: This colorized version of PHIL 232 depicts a scanning electron micrograph (SEM) of a number of Pseudomonas aeruginosa bacteria. Deutsch: Pseudomonas aeruginosa (gelb) im Raster-Scanning-Mikroskop (nachgefärbt). Quelle: http://de.wikipedia.org/w/index.php?title=Datei:Pseudomonas.jpg&filetimestamp=20080531062431. Lizenz: gemeinfrei
Pseudomonas aeruginosaFoto: gemeinfrei

Delotvorni antibiotici su temelj moderne medicine. Ukoliko bakterije koje se napadaju antibioticima postanu otporne na njih, čovečanstvo bi ponovo moglo da bude desetkovano upalama pluća, šarlahom ili sifilisom, kao što je ranije bio slučaj. „Gubimo mogućnost za terapije koje se danas smatraju svakodnevicom“, kaže Oto Kars, stručnjak za infektivne bolesti sa švedskog univerziteta Upsala. „Transplantacije, ugradnja veštačkog kuka ili hemoterapija funkcionišu samo jer tokom njih možemo da zaštitimo pacijente od infekcije. Zato je rezistentnost bakterija mnogo ozbiljniji problem nego što se do sada mislilo.“

Svaka upotreba antibiotika menja strukturu bakterija koje se njime napadaju. Što se više antibiotika koristi, bakterije postaju sve otpornije na njih. Fenomen je poznat još od četrdesetih godina, ali dugo nije shvatan ozbiljno. Tek 2000. godine je Svetska zdravstvena organizacija upozorila da je rezistencija uvod u katastrofu. Precizne brojke se teško mogu naći, ali američki zvaničnici veruju da samo u SAD dva miliona ljudi pati od bolesti koje izazivaju otporne bakterije, svake godine 23.000 njih umre. Antibiotici ne pomažu.

Kijavica? Evo tebi antibiotik!

Zdravstveni sistem kakav poznajemo stavljen je na kocku, upozorava Oto Kars. Ovaj naučnik vodi globalnu mrežu ReAct koja teži da poveže medicinu, nauku, politiku i civilno društvo u borbi protiv rezistentnosti. Znanje koje imaju naučnici do sada nije pronašlo put do prakse: antibiotici se recimo masovno koriste kao prevencija za oboljenja životinja ili kao podsticaj za njihov rast. Kod ljudi nije drugačije, lekari olako prepisuju antibiotike. „U Kini se deca koja imaju samo blagu prehladu tretiraju antibioticima intravenozno“, ilustruje Kars. „Tamo se godišnje troši 138 grama antibiotika po stanovniku. U Švedskoj je ta cifra samo sedam grama.“

Evropska unija propisala je zakon prema kojem je za svaki antibiotik neophodan lekarski recept. Uprkos tome, mnogi ovakvi lekovi su u slobodnoj prodaji, recimo u Italiji ili Grčkoj. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti procenjuje da se polovina prepisanih antibiotika u ovoj zemlji uzima nepotrebno ili pogrešno. Lekari često idu linijom manjeg otpora – umesto da propišu ciljani lek, sve češće pacijentu daju takozvane širokopojasne antibiotike koji ciljaju razne vrste bakterija. I tako se sve te vrste bakterija zapravo ojačavaju.

Fluoreszierende Samonellen liegen unter Schwarzlicht im Labor des Helmholtz-Zentrums in Braunschweig (Aufnahme vom 24.02.2011). Salmonellen, die schwere Lebensmittelvergiftungen auslösen können, sind die Basis einer neuen Krebstherapie. Forscher am Helmholtz-Zentrum für Infektionsforschung in Braunschweig arbeiten daran. Bis zum praktischen Einsatz wird es allerdings noch Jahre dauern. Foto: Peter Steffen dpa/lni (zu dpa 0032 vom 31.03.2011)
SalmoneleFoto: picture-alliance/dpa

„Prečesto se pretpostavlja ili pogađa koja bakterija je izazvala infekciju“, priča Kars. „Ako ne pogodimo, onda pacijent dobija antibiotik koji mu uopšte ne pomaže. Zbog toga moramo da pronađemo bolje načine za postavljanje dijagnoze.“ Kako bi se tačno saznala vrsta bakterije koja se krije iza bolesti, mora se u pravilu čekati na rezultate laboratorijskih nalaza – dva, tri dana. A to je većini pacijenata predugo. Moderni aparati koji mogu da postave dijagnoze mnogo brže i dalje su veoma skupi i nedostupni lekarima opšte prakse ili domovima zdravlja.

Bakterije imaju pravo da se brane

Vreme izgleda radi za bakterije. Istraživanja koja treba da otkriju drugačije antibiotike na koje ovi patogeni još nisu otporni takođe idu previše sporo. Farmaceutska industrija često je vođena profitom, kaže Entoni So sa sanfordske Škole za javne politike. „Troškovi koje farmaceutska industrija ima od istraživanja su ogromni, a uspeh nikada nije zagarantovan. Antibiotici širokog dejstva donose veće zarade nego oni koji tretiraju samo određene bakterije, koje možda nisu toliko česte“, kaže So. Pored toga, antibiotici se često smenjuju na tržištu, u svakom slučaju češće nego profitabilni lekovi za krvni pritisak, dijabetes ili HIV.

Otporne bakterije stoga se moraju postaviti kao društveni problem, smatra Arturo Kise sa Univerziteta Kuenka u Ekvadoru. Ljudi će odgovorno postupati sa antibioticima samo ako razumeju da su i bakterije važan deo prirode. „Uvek govorimo o bakterijama kada pominjemo bolesti. Svi bi da se što pre otarase bakterija. Ali samo jedan deo njih nas čini bolesnim, ima ih mnogo više koje su neophodne ljudima. U crevima, ustima, želucu. A o njima i dalje znamo veoma malo, ne znamo recimo kako reaguju na zagađenje životne sredine. Sa bakterijama treba biti oprezan.“

colorful pills #52326989 - colorful pills © Nenov Brothers
AntibioticiFoto: Fotolia/Nenov Brothers

Kise je sa svojim studentima i pojedinim umetnicima pokrenuo obrazovne projekte koji treba da upoznaju mlade ljude, pre svega u školama, sa bakterijama. Fotografije ili ulične predstave, sve se koristi u cilju znanja. Istraživači u Velikoj Britaniji sledeće godine počinju sa sličnom akcijom pod motom „Take care, not antibiotics!“. Učenici će na kreativan način upoznavati svoje vršnjake sa mikrobima, antibioticima i higijenskim pravilima. „Bakterije su živa bića i na ovoj planeti su mnogo duže nego ljudi“, kaže Kise. „Kada su napadnute, bakterije se brane. I imaju pravo da se brane!“

Autori: Lidija Heler / Nemanja Rujević

Odg. urednica: Dijana Roščić