Vuk sa ovcom nešto ima

Za zvanični početak rada Saveznog centra koji će se baviti bliskim susretima vukova i životinja na ispaši, savezna ministarka poljoprivrede Julija Klekner izabrala je livadu u divljinama Brandenburga – sat i po vožnje od berlinske admnistrativne četvrti. 

Ministarka od detinjstva ima kontakta sa poljoprivredom i selom. Na sastanku se pojavila u prolećnom kostimu, možda previše urbano, ali to je nije sprečilo da čučne i uspostavi kontakt sa jagnjetom, te da ga kasnije čak i zagrli.

No, ovde ne bi trebalo da se radi o „slatkim“ slikama, rekla je ministarka. Sukob je stvarno ozbiljan. „Kao što vuk ima pravo na zaštitu, tako to imaju i naše životinje na ispaši“, rekla je ministarka.

U poslednjih sto godina stada na otvorenom nisu morala posebno da se štite – pošto su vukovi i medvedi u Nemačkoj bili istrebljeni. Ali to se promenilo od početka ovog milenijuma. Zveri su se doselile iz Poljske. Sada uglavnom naseljavaju područja duž reke Labe. 

Od tada je vuk, pre svega među zaštitnicima prirode, veoma dobrodošao. Jer, vuku je priznata važna uloga u ekosistemu: hraneći se, on pazi da bolesne divlje životinje ne žive predugo.

Ali vukovi ne jedu samo jelene u šumi, već i ovce, koze i drugu stoku sa pašnjaka. To godinama izaziva nezadovoljstvo stočara. Jer, držanje životinja za ispašu godinama se promoviše kao prirodna alternativa industrijskoj masovnoj proizvodnji mesa i mlečnih proizvoda. 

Prema zvaničnim podacima, 2006. su vukovi napali ili usmrtili 40 domaćih životinja. A 2019. godine  bilo je to čak 2.900 životinja. „Populacija vukova se udvostručuje svake tri do četiri godine“, rekla je ministarka. Ona je dodala da treba razmotriti i ciljani odstrelu.

„To na selu ne zanima nikog živog"

Ovce na pašnjaku na kojem je gostovala Klekner pripadaju Karini Fogel. Ona potiče iz ovog kraja i veruje da je zajedništvo moguće. „Kao pastiri za zaštitu prirode, uvereni smo da je ekološko upravljanje pašnjacima moguće čak i pod teškim uslovima uz prisustvo vuka!“, piše ona na svojoj veb stranici. Zagovara upotrebu ograda i pasa čuvara.

Savezni centar bi upravo trebalo da posreduje između zaštitnika vukova i besnih stočara. Tu će se nuditi informacije i o materijalnoj podršci za farmere.

Većina vukova trenutno živi u Brandenburgu. Nadležni su izbrojali 47 čopora, plus nekoliko parova i – vukova samaca. To nije malo. 

Stoga u Brandenburgu stočari protestuju već godinama. Od 2017. održavaju se takozvane „vučje noćne straže“ sa „vatrom upozorenja“ kojima stočari i lovci žele da skrenu pažnju na sebe i demonstriraju protiv širenja vuka. Organizatori su odnedavno počeli da nastupaju širom Nemačke. Sebe nazivaju „Slobodni seljaci“. 

„Imamo 480 članova u Brandenburgu i 1.250 članova širom Nemačke“, kaže Rajnhard Jung iz ove grupe.

Otvaranje nekakvog Saveznog centra za koordinaciju i uopšte sve što radi ministarka Klekner „na selu ne zanima nikog živog“, kaže Jung za DW. „Ljudi su razočarani. Pogotovo što se tiče ispaše goveda, vuk je sada psihološki razlog zbog kojeg ljudi odustaju. Ne možeš da podneseš da stalno gledaš mrtve životinje na pašnjaku.“

A zaštitne ograde? Mada su visokotehnološke, visoke 1,20 metara, ne rade kako treba. Dakle, ne uspevaju da vuka drže podalje od stoke. „To je suludo“, kaže Jung.

Spor stiže do pokrajinskih parlamenata

Politički pritisak je porastao i u parlamentu Brandenburga. U jesen 2020. pokrajinsko udruženje poljoprivrednika raskinulo je saradnju sa pokrajinskom vladom – zbog različitih pogleda na stvar sa vukovima. 

Krajem januara parlament Brandenburga glasao je za olakšavanje odstrela takozvanih „problematičnih vukova“. Postoji i inicijativa „Zona bez vukova“, kojoj su se pridružila 52 grada i opštine u Brandenburgu.

Za mnoge pokrajine u zapadnoj Nemačkoj ova tema je još uvek relativno nova, jer vuk veoma polako migrira na zapad. Ali u međuvremenu su vukovi i tamo sve češće po naslovnicama. Tako da će se spor oko vukova u Nemačkoj verovatno nastaviti i u godinama koje dolaze.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.