"Vulgarna predizborna propaganda" u Albaniji

Bila je to predizborna kampanja dveju stranaka. U Albaniji konkurišu dve koalicije: Savez za rad, blagostanje i integraciju (okupljen oko vladajuće Demokratske stranke) i Savez za evropsku Albaniju (okupljen oko Socijalističke stranke). 62 stranke od ukupno 66 priključile su se jednom od ta dva saveza.

Regionalni proporcionalni izborni zakon u Albaniji ide na ruku velikim strankama. Malim strankama je teško uopšte da uđu u parlament. Zato se one obično priključuju jednoj od velikih koalicija. Posmatrači zato s napetošću iščekuju kako će proći male stranke koje nastupaju samostalno: na primer nacionalistički Crno-crveni savez (AK), konzervativna stranka Novi demokratski duh (FRD) ili Stranka grčke manjine PBDNJ koja bi zbog albanskog izbornog sistema mogla da odlučuje o budućoj vladajućoj koaliciji.

Krnji Izborni odbor

Veće izglede da odlučuje o budućoj vladi posmatrači daju Socijalističkom pokretu za integraciju (LSI) koji ne nastupa samostalno. Ta stranka okupljena oko bivšeg ministra spoljnih poslova Ilira Mete do aprila je bila u koaliciji s vladajućim demokratima. A onda je ušla u predizbornu koaliciju s opozicionom Socijalističkom strankom, s kojom je ionako ideološki bliska. Socijalisti su tako imali većinu u parlamentu, ali rušenje vlade odmah su sprečila tri socijalistička poslanika koji su prilikom glasanja podržali vladajuće demokrate.

Ta promena tabora izazvala je krizu u organizovanju izbora, koja može da dovede u pitanje legitimitet čitavih izbora. Nakon što je LSI prešao u opoziciju vlada je smenila predstavnika te stranke u Glavnom izbornom odboru i na to mesto postavila sopstvenog kandidata. Izborni odbor u Albaniji je državni kolegijalni organ koji priprema izbore, nadzire izjašnjavanje građana i objavljuje rezultate izbora.

Vlada nije imala pravne osnove za svoj potez. Zato su iz protesta svi preostali predstavnici opozicije napustili Izborni odbor. Od tada sedmočlano telo ima samo četiri člana vladajuće stranke. Mnoge odluke za koje je potrebna većina od pet glasova ne mogu više biti donesene pa je Izborni odbor samo uslovno sposoban za delovanje. Albanske stranke su, istina, najavile da će priznati izbore rezultate, ma kakvi oni bili. Ali, to se ne mora dogoditi. U prošlosti su gubitnici izbora češće izražavali sumnju u korektnost izbornih rezultata.

Vulgarna predizborna kampanja

Predizborne koalicije su pomno odabrale imena. Jedna želi da signalizuje bolje funkcionisanje privrede, druga manje korupcije i bolju infrastrukturu. Ali, velike sadržajne razlike u predizbornoj kampanji nije bilo moguće uočiti. "Predizborna kampanja se manje odnosila na konkretne teme, a više na međusobne optužbe i prebacivanje korupcije", kritikuje Frank Hantke iz Fondacije Fridriha Ebert u Tirani u razgovoru za DW.

Izuzetak je privreda. Tu su stranke po prvi put nastojale da se ideološki pozicioniraju. "Vladajuća stranka se i dalje zalaže za takozvani "flat-tax", jedinstven porez. S argumentom da je on atraktivan za potencijalne investitore. Socijalistička stranka se zalaže za progresivni porez, trostepeni poreski sistem, pri čemu je otvoreno šta bi trebalo da budu niska, šta srednja, a šta visoka primanja", upozorava Tomas Šrapel iz Fondacije Konrad Adenauer u Tirani.

Oštre izjave i lične uvrede političkog protivnika čule su se i iz socijalističkog tabora Edija Rame i iz demokratskog tabora premijera Saljija Beriše. A mediji su izjave prenosili bez ulepšavanja. "Ono što je došlo u kuće Albanaca bilo je većinom izborni šou: vicevi bez sadržaja i lični sukobi političkih vođa", kritikuje albanski medijski stručnjak Mustafa Nano. On kritikuje i izborni zakon koji propisuje da mediji moraju da objavljuju gotove video-filmove političkih stranaka. "Tako se televizijske informativne emisije pretvaraju u vulgarnu propagandu", kaže Nano.

Malo svealbanskog oduševljenja

U predizbornoj kampanji nije bilo svealbanske euforije koja se širila od novembra 2012. prilikom proslave 100. godišnjice nezavisnosti Albanije. Ni izjava premijera Saljija Beriše početkom predizborne kampanje o "nužnosti ujedinjenja albanske nacije" kasnije se nije ponavljala. Nakon međunarodne kritike iz EU i SAD svealbanska retorika se nije ponavljala. "Mi smo stranka koja je uvek bila realna i koja poštuje postojeće granice na Balkanu", saopštila je Demokratska stranka.

Stručnjak za jugoistočnu Evropu Franc-Lotar Altman i drugi posmatrači u tome vide političku kalkulaciju kojom Beriša s jedne strane želi da pokupi glasove na desnici političkog spektra, a s druge strane da se ne izgube izgledi za približavanje Evropskoj uniji. "Ako Beriša ozbiljno misli s članstvom u Evropskoj uniji, onda sebi ne može za nogu da zakači teg koji se zove Kosovo", kaže Altman. Jer, Kosovu će biti potrebno mnogo više vremena do članstva u Evropskoj uniji. U oktobru 2012. Evropska komisija je preporučila da se Albaniji da status kandidata uz neke uslove, na primer da Albanija reformiše svoje pravosuđe i javnu upravu i uspešno se bori protiv korupcije.

Autori: Auron Dodi / Anto Janković

Odg. urednica: Ivana Ivanović