"Willenbrock"

Bernd Vilenbrok je prodavac polovnih automobila iz Magdeburga. Poseduje kuću na periferiji, pa i vikendicu, auto, a finansira i ne baš uspešnu galeriju svoje žene. Ukratko, Vilenbrok zna kako da izađe na kraj sa problemima, čak i ako to nije uvek legalno.

Vilenbrok nije samo umešni trgovac, on zna i da živi. I prema ženama, svejedno kog doba, je on posebno slab.

Ali, zahvaljujući brutalnom prepadu su on i njegova filma neočekivano izbačeni iz kolotečine. Svaka sigurnost se gubi. Promenjena je i finansijska situacija. Vilenbrok očajnički pokušava da se vrati na staro. Režiser filma Andreas Drezen se zainteresovao za književni predložak Kristofa Hajna, pošto je sam bio žrtva prepada. Njega nije zanimala karijera uobičajena karijera čoveka u vremenu posle političkog preloma.

»Taj tip je nezajažljiv. Baš kao i mi svi ponekad. Čim nešto zaradimo, odmah postajemo nezajažljivi.«

Vilenbrok, koj je nekada zračio veliku sigurnost, gubi ravnotežu. Alarmni uređaji, revolver, treba da povrate uobičajeno stanje. Ali stvari se osipaju i iznutra.

Aksel Pral, koji glumi u filmu Vilenbroka, mogao je u potpunosti da se identifikuje sa tim muškarcem srednjih godina.

»To je muškarac sredine četrdesetih. Možda je on i u životnoj panici, želi sam da dokaže da i dalje u formi i da i dalje deluje maksimalno. Konano, on jeste veoma srećan sa svojom ženom, i voli je. To on uvek govori Veri. Na kraju se to sve i potvrđuje. Tu krizu smila sam i te kako mogao da razumem.«

Aksel Pral je odglumio Vilenbroka više nego ubedljivo. Ali, mnogi smatraju da on u nekim vidovima nije bio idealan za tu ulogu. Pre svega telesno. Pral je omanji muškarac, da bi bio miljenik žena. Sem toga nije dovoljno šeretski nastrojen, kao Vilenbrok u Hajnovoj knjizi. I pored toga je Andreas Drezen postepenu propast malog dođoša inscenirao perfektno. Uspeva da obuhvati pojedinačne figure sa samo nekoliko malenih poteza, da prikaže sve njihove snove, čežnje, razočarenja. A film počinje tako smirenim delovanjem slika. U daljem toku filma slike postepeno postaju jarko obojene. Snimanje kamerom iz ruke, koje se na kraju filma pojačano koristi, vizuelno potresa svet Vilenbroka.

»Ta vrsta povesti donosi i početak neke druge vrste estetike. I otpočekta je bilo jasno da smo takav materijal, kao Vilenbrok, mogli da snimimo samo digitalnom kamerom, imrpovizujući. Tu je poteban neki drugi mir, da bi se delotvorno prikazala psihologija takve ličnosti kao Vilenbrok.«

Andreas Drezen je uspeo da prodre u sve dimenzije karaktera u svome filmu. Takoreći uzgred je on briljantno ispričao delić epohe mlade nemačke povesti. Dobar film.