Zaštita klime poskupljuje struju u Evropskoj Uniji

Jedna od najvažniji tačaka paketa mera zaštite klime je da industrijska postrojenja ubuduće moraju skupo da plaćaju za svoju količinu CO2. Time će se znatno pooštriti takozvano trgovanje s izduvnim gasovima.

Ko će snositi teret

Za sve to mogli bi indirektno platiti evropski potrošači. Naime, očekuje se da će evropski proizvodači električne energije svoje troškove svaliti na svoje klijente. Cene električne energije mogle bi se povećati za najmanje 15%, i to do 2020. godine, receno je u Briselu. Nemački član u Evropskoj komisiji Ginter Ferhojgen sličnog je mišljenja ističući da „zaštita klime ne može biti besplatna“ i da se to „gradjanima mora jasno dati do znanja“.

Biogorivo – „dolevanje ulja na vatru“

Hoće li osim električne energije poskupeti i hrana, ostaje sporno. Krivac za eventualno poskupljenje bilo bi biogorivo, Trenutno se na evropskim benzinskim pumpama toči tek 2% biogoriva – a ostatak benzin ili dizel. Evropska unija želi da do 2020. godine taj udeo poveca na 10%. Medjutim takav korak mogao bi da poskupi cene žitarica, navodi se u jednom internom dokumentu Evropske unije. Takvo mišljenje stručnjaci smatraju preteranim. Povećanje cena hrane u poslednje vreme nema nikakve veze s povećanjem udela biogoriva. Razlog poskupljenju hrane treba pre tražiti u lošoj žetvi i drugim faktorima.

Sporna tocna obnovljivi izvori energije

Posebno sporna tačka nije toliko biogorivo već onaj deo koji Evropska unija zahteva oko obnovljivih izvora energije. Unija želi da do 2020. godine uloži velika sredstava u energiju dobijenu iz snage vetra, vode i sunca. Udeo bi trebalo se poveća sa trenutnih 8% na 20%.

Podela tereta takodje sporna

Bogate zemlje trebal bi da više doprinose ostvarenju ciljeva nego siromašnije članice Evropske unije kao što su Bugarska ili Rumunija. Sporna je raspodela. Francuska i dalje traži povlastice, jer, kako navodi vlada u Parizu, brojne francuske nuklearke su ionako povoljne za klimu, jer ne ispuštaju CO2. Takav bonus oštro odbacuju neke druge članice , na primer Austrija.

Ko zapravo ima koristi od nuklearnog bonusa?

Indirektno pitanje atomskog bonusa još je otvoreno, jer je Evropska komisija ciljeve za obnovljive izvore energije proračunala na način da zemlje članice koje imaju veliki udeo nuklearne energije profitiraju. Istovremeno se udovoljava i protivnicima atomske energije – na primer zemljama koje koriste vodene izvore energije. Prema jedenoj formuli takve članice bi morale manje ulagati u obnovljive izvore energije.