Zašto beli luk snižava pritisak?

“H2S ili vodonik sulfid jeste otrov koji se nalazi u prirodi. Nastaje i razlaganjem izmeta životinja”,

objašnjava biolog David Kraus, koji je tokom istraživačkog rada stalno osećao prodoran miris u nosu:

“Naš nos može dobro da detektuje vodonik sulfid.”

Miris nije neprijatan. Supstanca se jako oseća na pokvarena jaja. Biolog David Kraus jeste profesor ekologije na američkom Univerzitetu Alabama u Birmingemu. A tamo se došlo do senzacionalnog otkrića. Naime baš je smrdljivi vodonik sulfid taj koji podstiče zdravo dejstvo belog luka.

Sama lukovica ne sadrži vodonik sulfid, ali zato ogromnu količinu jedinjenja sumpora. Iz njih nakon varenja i odlaženja u krv, nastaje otrov vodonik sulfid, detaljno opisuje profesor Kraus:

“Vec prilikom gnječenja belog luka nastaje hemijska reakcija. Nestabilna jedinjenja sumpora prelaze u stabilnija, rezistentna i tokom kuvanja. Prilikom konzumiranja belog luka, te supstance dospevaju u sistem organa za varenje, a potom u krvotok. Tamo nailaze na crvena krvna zrnca, čiju ćelijsku membranu usitnjuju, i u unutrašnjosti krvnih zrnaca nastaje vodonik sulfid. On se ponovo oslobadja, dolazi u kontakt sa unutrašnjim zidovima krvnih sudova delujući kao jedan signalni molekul. Naime vodonik sulfid izaziva nadražaj, koji proizvodi opuštanje krvnih sudova.”

Upravo je zbog toga beli luk toliko zdrav za srce, on širi krvne sudove i snižava krvni pritisak: Biolog Kraus objašnjava:

“Naš organizam proizvodi vodonik sulfid i onda kada ne jedemo beli luk. Ali reč je o malim količinama. Beli luk snažno stimuliše proizvodnju vodonik sulfida. A takodje znamo da sa godinama opada koncentracija jedinjenja sumpora u telu. Tada se krvni sudovi skupljaju, a pritisak po pravilu raste.”

Beli luk može da kompenzira nedostatak sumpornih supstanci u krvi. Da pritom supstanca koja se oseća na pokvareno, igra ključnu ulogu, ne bi trebalo da preplaši konzumente. Takozvani signalni molekul, vodonik sulfid, naslućuje se samo u organizmu, ali ne i u kuhinji.

“Preporučujemo ljudima da jedu onoliko belog luka koliko im prija”,

kaže Žanet Duler, profesorka na Univerzitetu u Alabami i dodaje da je jedinstven efekat lukovice na zdravlje:

„Postoji vrlo mali broj biljaka, koje izazivaju slične reakcije kao beli luk. To je rezultat do koga smo došli nakon istraživanja. Jedna egzotična biljka iz predela Amazonije slično deluje. A starosedeoci koriste tu biljku kao prirodni lek protiv najrazličitijih bolesti.“

Inače pored vodonik sulfida postoji još jedna supstanca bitna za medjućelijsku komunikaciju. Do pre nekoliko decenija nije bilo poznato da se azot monoksid ponaša kao signalni molekul u kardiovaskularnom sistemu. U osnovi je azot oksid važio samo kao štetna materija, ističe David Kraus:

„Azot monoksid bi bio smrtonosan po nas, ako bismo ga udahnuli u velikim količinama. Ali u manjoj koncentraciji on je neizbežan za naše krvne sudove. Znači, vodonik sulfid i azot monoksid su zaduženi za sprečavanje sužavanja krvnih sudova.“

Biolog Žanet Duler vidi i praktičnu korist novih rezultata studije. Na tržištu kapsula sa belim lukom, vodonik sulfid bi uskoro mogao da odvoji plevu od pšenice:

„Ljudi uzimaju beli luk u formi dodatnih supstanci, a mnoge studije pokazuju da su one bez ikakvog efekta. Mi predlažemo: mogao bi se napraviti test i uvideti da li te supstance stvaraju vodonik sulfid. Na taj način bi se utvrdilo njihovo stvarno dejstvo.“