Zašto je BiH ostala bez glasa u UN?

Nakon izveštaja visokog predstavnika Valentina Incka o napretku BiH, u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija nije se čuo glas predstavnika te zemlje. Prema proceduri, Misija BiH u UN i Ministarstvo spoljnih poslova pripremaju predlog obraćanja predstavnika BiH, a državno Predsedništvo, koje vodi spoljnu politiku, odlučuje o konačnom tekstu.

Članovi Predsedništva nisu mogli da se dogovore o tekstu pisma koje je u sedištu UN trebalo da pročita ambasadorka Bosne i Hercegovine pri UN Mirsada Čolaković. Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović odbacio je navode o odgovornosti Ministarstva spoljnih poslova BiH, ističući da je u ovom slučaju ispoštovana predviđena procedura.

Za Radmanovića sporan NATO

„Na žalost, desilo se da BiH ništa ne kaže zvanično o izveštaju visokog predstavnika Valentina Incka. Odgovorno je Predsedništvo Bosne i Hercegovine. Ovoga puta Ministarstvo spoljnih poslova dostavilo je nacrt govora u Savetu bezbednosti UN oko kojeg mi u Predsedništvu nismo mogli da se dogovorimo“, rekao je Radmanović.

Radmanović nije mogao da prihvati formulaciju u delu teksta koji se odnosi na NATO dok su se, prema nezvaničnim informacijama, članovi Predsedništva Bakir Izetbegović i Željko Komšić usprotivili formulaciji o formiranju nove parlamentarne većine. Radmanović podseća da to nije prvi put da državno Predsedništvo nema usaglašen stav o važnim političkim pitanjima.

Uobičajena situacija u Predsedništvu BiH

„Dve godine smo bili članica Saveta bezbednosti. Ova situacija u kojoj smo se našli pre dva dana je praktično svaki dan bila u Predsedništvu i imali smo nekoliko situacija kada nismo mogli da se usaglasimo“, kaže Radmanović. Politički analitičar Adis Arapović kaže da je teško i nabrojati, kako nesporazume u komunikaciji između različitih nivoa vlasti u BiH, tako i situacije u kojima odgovorni zvaničnici nisu mogli da postignu konsenzus.

„Zaista je pitanje da li BiH uopće ima spoljnu politiku ili je to samo vođenje spoljnih poslova uz permanentne sukobe na relaciji unutrašnjih političkih subjekata“, kaže Arapović. Analitičari tvrde da se Bosna i Hercegovina još jednom osramotila na međunarodnoj političkoj sceni, od čega mogu da profitiraju samo oni koji osporavaju njen državnopravni subjektivitet.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković