Zašto je dijalog sa migrantima tako težak?

“Ne možemo a priori reći, ja to ne volim. Najpre se moramo upoznati.”

“Za mene je to jako lepo. Ništa ne radim time, što je posećujem ali se radujem kada dodje taj dan. Kada kažem da ću već danas posetiti gospodju Krikos, dan mi počinje drugačije.“

Selma Ofkeli, poreklom iz Turske, je ponosna na svoj društveni angažman.

Već dve godine ona posećuje jednu 82-godišnju paralizovanu staricu. Medjutim, nema puno migranata koji se na dobrovoljnoj osnovi društveno angažuju. Razlog: Dobrovoljno angažovanje se zbog neznanja ignoriše, a I oni koji svoje slobodno vreme žrtvuju ne dobijaju zasluženo priznanje, objašnjava Selma Ofkeli:

„Po pravilu se nepoznate osobe ne posećuju. Zašto bi ih posećivala? Šta mogu da im ponudim? Ja na to kažem: Počnite, a onda ćete videti kako je dobro, i koliko vam to prija.”

Dobrovoljno socialno angažovanje našlo je malo pristalica medju migrantima što ima veze sa samim shvatanjem te vrste angažovanja. Arif Unal iz centra za zdravdstvo iz Kelna poznaje dileme mnogih dobrovoljaca. Postoji I jedan dalji razlog, objašnjava Arif Unal:

“Društveno angažovanje, kako ga mi razumemo, nije tema migranata, jer u zemljama iz kojih su došli ta vrsta posla nije uobičajena.”

Anketa ministarstva za obrazovanje pokazuje, da je većina dobrovoljnioh pomagača aktivna u religioznim u kulturnim oblastima. Emine Sen je aktivna u djamiji. Kako kaže, nije imala pristup nemačkim udruženjima.

“Mnogo toga ne znamo. Gde se udruženja nalaze, gde mogu da odem, koga da pitam!? To nedostaje. Postoje naravno stvari koje bi se morale razjasniti. Gde bi trebalo pomoći!? Nedostaje dijalog.“

Organizacije migranata su više od 40 godina deo nemačkog gradjanskog društva. Nemačke organizacije bi trebalo da imaju bolju ponudu za migrante, kada je u pitanju dobrovoljni rad, mišljenja je Birgit Jakuš, član savezne mreže drušrtvenog angažovanja.

“ To znači, čisto formalno I ili kvantitativno postoje ponude. Ali kako ne postoji participacija, u kojoj bi migranti mogli da učestvuju u odredjivanju sadržaja, postoji deficit da se oni zaista orijentišu na interese ljudi.”