Zašto je fudbal tako skup?

Četiri nemačka kluba je pre nekoliko dana britanska firma „Dilojt“ stavila na spisak 20 najbogatijih evropskih klubova: Bajern iz Minhena, Hamburg, Šalke i Štutgart. Iako su klubovi nemačke Bundeslige prošle sezone dostigli rekordni promet od više od dve milijarde evra, zabilježili su istovremeno i prvi gubitak.

Popularni nemački fudbal

Nemački fudbal popularniji je nego ikad. Ali nikad nije bio ni skuplji. A iskreno govoreći, Bundesliga je sitniš u poređenju sa britanskom Premijer ligom pa čak i španskom Primerom. Sedam britanskih klubova ušlo je na spisak „Dilojta“, ali neto gubitak Premijer lige iznosi četiri milijarde evra! Sledi španska Primera sa gubicima od tri i po milijarde evra.

Jedan od glavnih razloga zbog kojih je fudbal postao tako skup jeste nešto što je srž samog sporta: takmičenje. Pobednički klubovi takmiče se oko talentovanih igrača, koje ne dobijaju besplatno. A cene tih igrača su poslednjih godina otišle nebu pod oblake.

Transferi i plate

Poslednji poznati primer: ruski milijarder Roman Abramovič, vlasnik londonskog kluba Čelsi, platio je ovog meseca 50 milijuna funti da bi od Liverpula kupio Fernanda Toresa. Time je srušio rekord pri kupoprodaji igrača među britanskim klubovima.

Klubovi sa bogatim vlasnicima poput Abramoviča, a u Evropi ih ima nekoliko, plaćaju milione za transfere i nekako se nose sa svojim velikim gubicima. Većina ostalih, međutim, zapada u dugove dok pokušavaju da žive iznad svojih mogućnosti. Podaci koje je iznela UEFA za 2009. pokazuju da su plate u proseku iznosile gotovo dve trećine klupskih troškova.

Ukoliko nemački klubovi žele da budu konkurentni u Evropi, trebalo bi da uče od Bajerna iz Minhena, kažu stručnjaci koji taj klub smatraju jednim od najbolje vođenih klubova u Evropi. Stadioni ne mogu da se napune više od toga koliko imaju sedišta. Rast treba tražiti van granica Nemačke. „Bundesliga mora da se širi prema spolja, kao što to rade britanska i španska liga. Moraju da pridoju navijače koji žele da kupuju njhove reklamne proizvode i gledaju prenose utakmica“, tvrdi profesor ekonomije na Univerzitetu Duizburg-Esen Tobias Kolman.

Prodaja prava na TV-prenose televizijskim kućama kao što je „Skaj“, donosi ligama u Britaniji, Italiji i Španiji mnogo novca. Ali u Nemačkoj je televizija koja se plaća (Pay-TV) sve samo ne razvijen posao. „Tu nema kulture plaćene televizije. Imamo mnoštvo besplatnih kanala i budući da ionako već moramo da plaćamo TV pretplatu, većina ljudi ne želi da još dodatno plaća neke servise“, kaže direktor sportske biznis-grupe u minhenskoj kancelariji firme „Dilojt“.

Autor: Džon Blau/ Snježana Kobešćak

Odgovorni urednik: Ivan Đerković